"ГОТОВО ЈЕ" - РЕКАО ЈЕ СВОМ КЕЛЕЈНИКУ И НАПУСТИО СВЕТ: Ђед Црне Горе Његошу отишао са Јевањђељем

ОКРЕНИМО се сви, ко год били, једином живом Богу - Богу љубави. Само он живот човека чини животом, само он нас чини људима. Не могу ја, који сам потомак Светог Саве и Симеона, Светог Лазара Косовског, Свете мајке Ангелине, Мајке Јевросиме, ја који сам наследник Светог Петра Цетињског и владике Рада, не могу и не смем да будем нико, било ко, никоговић. Постоји неко ко ме враћа мени самоме и служби као мера мога поштења и достојанства.

Фото: Архива

Сопствени живот и скалу личних вредности овако је за живота сагледавао архиепископ цетињски и митрополит црногорски Амфилохије Радовић (83). Онако како је и живео, са јеванђељем у рукама и молитвом у мислима, дан уочи празника упокојења Светог Петра Цетињског, митрополит Амфилохије издахнуо је јуче у 8.22 у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, где се лечио од последица короне.

Јединствена и непоновљива личност српске и светске теологије и духовности, обновитељ цркве у Црној Гори, монах и песник, наследник древних црногорских владика, чувар пећког трона црквених поглавара, оставио је дубок траг међу верницима Српске православне цркве, грађанима Црне Горе, Србије, Републике Српске и у читавој хришћанској васељени.

- Готово је - уз последњи дах рекао је Владика свом келејнику.

Владика Амфилохије на лечење је примљен 6. октобра. Његово стање је, како су јавност обавештавали лекари подгоричког Клиничког центра, било стабилно, са знаковима излечења. У четвртак се, међутим, нагло погоршало. Лекари су утврдили присуство ваздуха у средогруђу или пнеумомедијастинум, који се често јавља код пацијената са осетљивим плућима у упалним процесима и на кисеоничкој терапији.

Ова компликација, испоставиће се, довела је до смртног исхода - митрополит је заувек склопио очи којима је деценијама бдео над српским народом од Косова до Јужне Америке. Свестан тежине болести која га је притисла као и цели свет, и са болесничке постеље слао је поруке утехе и животног надахнућа.

- Оваква страдања подсећају нас на људско достојанство, вечно и непролазно. Човек је биће створено за вечност, а не за пролазност и ништавило. Бог нас подсећа да смрт није последња реч овога живота, него само припрема за оно што је непролазно - за вечно Царство Бога љубави - Оца и Сина и Духа Светога. У то име ја поздрављам и благосиљам свима онима који се брину за моје здравље, молећи да се брину и за здравље свих који страдају, не само у Црној Гори, него широм света - порука је из митрополитове последње беседе одржане у болесничкој постељи.

Човек ретко богате биографије, ренесансног образовања и ширине, предан речи Јеванђеља, митрополит Амфилохије био је духовник и архијереј који никога није остављао равнодушним. Својим утицајем и угледом, посебно међу народом, непрекидно слављен и нападан, владика Амфилохије личност је која је постала угаони камен новије историје - Ђед Црне Горе и њених верника.

Овоземаљски ход Риста Радовића почео је на Божић 1938. године у селу Баре Радовића у Горњој Морачи, где је рођен као пето од петнаесторо деце Ћира и Милене Радовић. Прва знања стечена у манастиру Морача, у тешко послератно атеистичко време, ширио је у Београду, а касније и у Паризу, Берну, Риму, Атини... Велики утицај на њега оставио је велики богослов Свети Јустин Ћелијски, али и светогорски отац Пајсије. Током седмогодишњег боравка под окриљем Грчке православне цркве прима монашки постриг и у Атини постаје - монах Амфилохије.

Велики корак у његовом богатом животу направљен је 1985. године, када га је Сабор СПЦ изабрао за епископа банатског. Пет година касније интронисан је за владику комунизмом опустошене Митрополије црногорско-приморске. Током тродеценијске обнове духовног живота митрополит је успео не само да отуђени и посвађани народ врати под окриље Цркве, већ и да обнови више стотина напуштених цркава и манастира, па и да подигне више импресивних богомоља широм Црне Горе.

Митрополит Амфилохије из осамдесетих година прошлог века запамћен је као жестоки противник комунизма и борац за повратак нашег народа својим коренима. Наредне, тегобне и тмурне ратне деценије био је критичар политике Слободана Милошевића, али и незаобилазан ауторитет новог постјугословенског простора. Прво десетлеће 21. века митрополит је провео у снажном замаху црквеног градитељства, али и у борби за јачање положаја Српске православне цркве у Црној Гори.

Носећи Христов крст по балканским врлетима газио је митрополит и по оштром камењу критика, више или мање утемељних осуда и отворених напада. Противници су га оптуживали да је распиривао рат и нацонализам деведесетих, а замерали су му и однос према абортусу и правима геј популације. Критиковали су га зато што је 1991. у Цетињском манастиру примио Жељка Ражнатовића Аркана, али и зато што је одликовао Војислава Шешеља.

Често је говорио оштро и неодмерено, што је и сам умео да призна. Нису му биле стране ни клетве, које је правдао древном традицијом црногорских владика. Замерене су му речи које је изговорио на сахрани Зорана Ђинђића, иако је више пута објаснио да порука "ко се мача маши, од мача ће и погинути" није била упућена покојном премијеру већ његовим убицама.

Последње године његовог овоземаљског живота обележио је отворени сукоб са режимом Црне Горе по питањима идентитета српског народа, статуса Митрополије црногорско-приморске и епархија СПЦ и отворене антицрквене државне кампање. Ставио се на чело литија које су се супротставиле тзв. Закону о слободи вероисповести, а на изборима је позвао грађане да гласају против режима, што је вероватно био тас на ваги који је срушио тродеценијску власт Мила Ђукановића.

Притваран је и ислеђиван, а он је поручивао: "Ја сам одговоран, судите само мени".
Овоземаљски живот митрополит је провео скромно и монашки. Све што је стекао, стекао је Цркви. Једина имовина биле су му књиге и десетине пари старих ципела, које је поцепао ходећи Црном Гором и њеним стазама.

Овај свет, Црну Гору и српски народ, Амфилохије је напустио уз аманет обавезе испуњења последње воље владике и песника Петра Другог Петровића Његоша, да почива у капели на Ловћену. Попут својих претходника, и митрополит је заклео свој верни народ да не одустане од подухвата који би Црној Гори требало да врати достојанство и хришћански образ.

- Моја душа неће имати мира, све док Његош поново не усни свој вечни сан на месту које је сам изабрао - у капели на Језерском врху. То је мој аманет, последња воља и заклетва народу Црне Горе - поручио је Амфилохије.

Препоручујемо

Црна Гора

4 20

ПОТРЕСНО ПИСМО ПОКОЈНОМ АМФИЛОХИЈУ: Ђедо мој, Његошев аманет оставио си нама, а ја ти се заклињем над твојом фреском...

30. 10. 2020. у 18:22

Црна Гора

0 6

РУСКИ МЕДИЈИ О УПОКОЈЕЊУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА: Био је неустрашиви бранитељ цркве пред моћницима овог доба

30. 10. 2020. у 18:19

Политика

35 3

ПАМТИЋЕМО СВЕ ДОБРО ШТО ЈЕ УРАДИО ЗА СРБЕ: Вучић још једном изразио саучешће поводом смрти митрополита Амфилохија

30. 10. 2020. у 16:57

Црна Гора

0 15

СРБИ СА РАСПЕТОГ КОСОВА ПАМТЕ АМФИЛОХИЈА: Такви као он не умиру, он је најоданији следбеник косовског завета

30. 10. 2020. у 15:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације