КАД СРЦЕ КУЦА 200 У МИНУТИ МОРА ОДМАХ ДА СЕ УСПОРИ СТРУЈОМ! Примаријус др Милан Златар o ризицима настанка можданог удара

АТРИЈАЛНА фибрилација (АФ), најчешћа аритмија у свакодневној клиничкој пракси, чак петоструко повећава ризик од настанка можданог удара и емболијских догађаја, а често доводи и до срчане слабости.

Фото И. Маринковић

Иако тачни узроци код већине болесника, међу којима су најбројнији најстарији, нису познати, ова аритмија може успешно да се лечи.

У интервјуу за "Вечерње новости" примаријус др Милан Златар, начелник поликлиничко-пријемне службе за интерну медицину и кардиологију у Ургентном центру УКЦС, каже да пацијенти са овом аритмијом могу да доживе дубоку старост, под условом да се и лекар и оболели придржавају прописаног приступа болести.

Да ли је атријална фибрилација увек последица већ присутне болести срца?

- Атријална фибрилација је најчешће повезана са старењем, артеријском хипертензијом, коронарном болешћу, дијабетесом, срчаном слабошћу и другим структурним обољењима срца, а посебно обољењима срчаних залистака. У последњих неколико година све је више доказа да поједина стања повећавају ризик за настанак атријалне фибрилације међу којима се најчешће наводе: обољења штитасте жлезде, гојазност, стално и повећано конзумирање алкохола, поремећаји дисања при спавању, скорашњи оперативни захвати, одређени психолошки профили личности те интензивно бављење спортом. Атријална фибрилација се у клиничкој пракси може поделити на акутну и хроничну. Акутну чине или први напад, или пролазне и реверзибилне епизоде ове аритмије. Хронична обухвата повратне (рекурентне) епизоде као и епизоде са продуженим или непрекидним (доживотним ) трајањем.

Шта се заправо догађа са радом срца у стању које пацијенти описују као лупање, прескакање, убрзан ритам?

- У стању напада ове аритмије, у преткоморама срца долази до хаотичног спровођења електричних импулса у разним правцима што доводи до огромног повећања броја њихових контракција (300-400). Захваљујући АВ чвору (антриовентрикуларни чвор, који се налази између преткомора и комора и представља једну врсту разводне кутије) значајно мањи број импулса прелази у комору тако да се она контрахује знатно ређе али неправилно.

Да ли је атријална фибрилација толико опасна као што је за пацијенте трауматичан доживљај када срце убрзано "лупа" или "прескаче"?

- Напад атријалне фибрилације може бити веома опасан и то у случају када већи број импулса прелази из преткомора у коморе што за последицу има веома убрзан рад срца, који може достићи и 200 откуцаја у минути. Тада се потпуно губи способност срца да испумпа довољно крви у аорту и долази до пада притиска, а сама аритмија прелази у далеко опаснији вид који може изазвати и смрт болесника те се мора прекинути спољашњим ударом струје (дефибрилација). Неправилан рад срца, као и правилан али веома убрзан рад срца (тахикардија), могу бити подједнако опасни.

Који је то број импулса када се говори о АФ, јер пацијенте често уплаши и мало бржи рад срца?

- Болесници треба да се јаве лекару уколико је број откуцаја већи од 120 и траје дуже од пола сата, а није му претходила тежа физичка активност. Такође треба потражити помоћ лекара уколико особа примети неправилан рад срца.

Шта показује ЕКГ код пацијената са АФ?

- ЕКГ снимак код болесника са АФ показује потпуно неправилан рад тј. размаци између срчаних откуцаја који приказују контракције комора су различите дужине. ЕКГ снимак је најједноставнији доказ присуства атријалне фибрилације и када се она ЕКГ снимком докаже, потребно је урадити и ултразвучни преглед срца, холтер ЕКГ, или неко од других мониторских начина праћења срчаног рада те комплетне лабораторијске анализе, укључујући и одређивање важних хормона у крви.

Ако постоји неправилан проток крви кроз преткоморе и коморе колико брзо и у којим случајевима може да дође до формирања тромба?

- Тромбоемболијски догађаји представљају најтеже компликације АФ. Најчешће је присутан исхемијски мождани удар, а ређе су присутне емболизације мезентеријалне и реналне артерије, те артерија екстремитета. Опасност од настанка ових компликација, пре свега од можданог удара или шлога, код болесника код којих је ова аритмија присутна је изузетно велика. Постоји петоструко повећање ризика у односу на болеснике у правилном ритму, а апсолутни ризик за његов настанак износи пет до седам одсто годишње код болесника старијих од 65 година и са пратећим факторима ризика.

Да ли су у том смислу пацијент са атријалном фебрилацијом, без других фактора ризика, у бољој позицији у смислу лечења и прогнозе од оних који имају рецимо повишене масноће у крви или су већ имали инфаркт?

- Фактори ризика који повећавају ризик за настанак тромба у преткомори код болесника са АФ су конгестивна срчана слабост, артеријска хипертензија, старост од 65 до 74 године, а посебно старост преко 75 година, шећерна болест или дијабетес, васкуларна обољења укључујући претходно прележан инфаркт миокарда, претходно прележани мождани удар и женски пол. Наравно, што је мањи број ових фактора присутан мања је и вероватноћа тј. ризик за настанак можданог удара. Повишене масноће у крви не представљају фактор ризика за настанак тромба у преткомори код болесника са атријалном фибрилацијом.

Колико само време трајања напада АФ указује на могући исход?

- У колико напад тријалне фибрилације траје дуже од 48 сати ризик за настанак тромба у преткомори постаје веома велики. Напомињем да је код многих болесника код којих је мониторски праћен срчани рад, мождани удар настао и у знатно краћем периоду што значи да код већине болесника са овом аритмијом треба што раније укључити антитромботску терапију.

Како се лечи АФ, да ли сваки убрзан рад срца мора да се лечи?

- Основни циљеви лечења код болесника са АФ су: контрола фреквенце комора, поновно успостављање синусног ритма или конверзија, те спречавање тромбоемболијских компликација тј. антитромботска терапија. Сама терапија контроле фреквенце комора и поновног успостављања синусног ритма се може условно поделити на медикаментозну или фармаколошку, те на немедикаментозну или нефармаколошку терапију. Треба нагласити да код болесника са АФ и веома брзом коморском фреквенцом, као и знацима хемодинамске нестабилности, а поготово код болесника са акутним попуштањем миокарда и претећим настанком кардиогеног шока, основни принцип терапије представља хитна електрична кардиоверзија спољашњим (ДЦ) шоком.

Све учесталија патологија

ПРИМЕЋУЈЕТЕ ли неке нове трендове у овој патологији и колико ја АФ честа дијагноза?

- Нажалост, учесталост атријалне фибрилације постаје све већа у последњој деценији. Код старијих особа је разлог у продужењу животног века и успешнијем лечењу срчаних обољења, пре свега срчаног и можданог удара, док су код младих најчешћи разлози неуредан начин живота и изложеност психофизичком стресу.

Губитак снаге

КОЛИКО АФ заправо смањује ефикасност срца и да ли увек води ка срчаној инсуфицијенцији?

- Губитак преткоморске систолне функције и неправилни одговор комора чију брзину одређују спроводљивост и рефрактерност АВ чвора представљају најважније клиничке манифестације АФ. Губитак снаге којом преткомора истискује крв у комору доводи до пада ударног волумена срца од 10 одсто при чему се тај пад повећава код болесника са бржом фреквенцијом комора. Дуготрајна АФ код неких болесника може да доведе и до срчане слабости, али се правовременим лечењем и дисциплинованим начином живота то може код већине болесника успешно спречити.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

НАЈЗДРАВИЈЕ ЈЕ СПАВАЊЕ НА ЛЕЂИМА И БОКУ: Током сна кичма би требало да следи своје природно стање

25. 10. 2021. у 12:30

Др Новости

0 3

ПОЛИПИ У НОСУ КОМПЛИКУЈУ АЛЕРГИЈУ, АСТМУ И ПРЕХЛАДУ: Пацијенти са израслинама у дисајним путевима теже подносе респираторне инфекције

25. 10. 2021. у 10:50

Др Новости

0 3

ВРТОГЛАВИЦЕ СЕ ЛЕЧЕ И ВЕЖБАМА: Вертиго може да се реши на једноставне начине без лекова

24. 10. 2021. у 11:46

Др Новости

0 9

ПАЗИТЕ ШТА ДОРУЧКУЈЕТЕ: Житарице из пакета као изазивачи опасних болести

24. 10. 2021. у 15:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације