ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ НАЈЧЕШЋИ УЗРОК: Полинеуропатија - Обољење периферних нерава

Бојана Јовановић

22. 07. 2024. у 06:15

ТРНУ вам руке или ноге, имате осећај жарења, мравињања, топлоте или хладноће, пробадања у стопалима?

ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ НАЈЧЕШЋИ УЗРОК: Полинеуропатија - Обољење периферних нерава

Фото Shutterstock

Ако сте уз све наведено и дијабетичар, највероватније имате неуропатију, болест периферних нерава коју карактеришу наведени симптоми. С обзиром на то да је реч о више, а не само једној, болести, односно полинеуропатији, њен ток, као и узроци, могу бити различити, а самим тим и начини лечења.

Како настаје неуропатија објашњава нам ассист. др сц. мед. Стојан Перић, неуролог, са Клинике за неурологију, Универзитетског клиничког центра Србије:

- Неуропатија је термин којим се уопштено означава болест периферних нерава. Дакле, то није једна болест. Узроци полинеуропатија су многобројни, а најчешћи је шећерна болест. И пре него што се испоље симптоми дијабетеса, у фази предијабетеса, већ око 10 одсто оболелих има полинеуропатију. Тај број постепено расте са трајањем дијабетеса. У просеку, око 50 одсто свих пацијената са дијабетесом има полинеуропатију, а 25 одсто има болну дијабетесну полинеуропатију.

Други значајан узрочник полинеуропатије је алкохол, који је директно токсичан за нерве. Поред тога, особе које конзумирају алкохол често имају неправилан начин исхране, што доводи до дефицита витамина и важних хранљивих материја, који су неопходни нервима. У неразвијеним земљама најчешћи узрок полинеуропатије је лепра. Најзначајнији инфективни агенси, који узрокују полинеуропатију у развијенијим земљама, јесу ХИВ и Борелија, бактерија коју преноси крпељ.

Фото Shutterstock

Који још узроци постоје?

- Од велике важности су имунски посредоване полинеуропатије, јер могу дати веома тешку онеспособљеност, а лечиве су. Ради се о аутоимунским болестима, које захватају искључиво периферне нерве или су део шире, системске болести везивног ткива, попут лупуса и васкулитиса. Требало би напоменути да полинеуропатије не тако ретко могу да буду и наследне. Ово није коначан списак свих узрока полинеуропатије.

Постоји ли начин да се смањи могућност настанка дијабетесне полинеуропатије?

- Постоје фактори ризика за развој дијабетесне полинеуропатије на које не можемо утицати. Рецимо, дуже трајање дијабетеса је повезано са настанком дијабетесне неуропатије. Људи високог раста су склонији да развију полинеуропатију него ниски људи. Дефинитивно постоји и генетичка предиспозиција за развој дијабетесне неуропатије, која није у потпуности разјашњена. Међутим, постоје бројни фактори на које можемо утицати. Престанак пушења и конзумације алкохола су протективни фактори. Добра контрола нивоа шећера у крви, добра регулација крвног притиска, смањење масноћа у крви и смањење телесне тежине су додатни фактори који смањују ризик да настане дијабетесна полинеуропатија, а ако је она већ присутна, успоравају њену прогресију. Правилна исхрана и физичка активност од 30 минута дневно смањују бол код дијабетесне полинеуропатије и чак повећавају густину танких нервних влакана у епидермису. Из овога се јасно види да и сам пацијент може да учини много сам за себе.

До чега може да доведе полинеуропатија?

- Први симптоми типичне полинеуропатије су осећаји трњења, жарења, паљења, мравињања, осећај топлоте и хладноће, "удари струје", прободи и боцкање у пределу стопала. Пацијенти у овом тренутку могу већ имати суву кожу, измењене нокте, губитак маљавости у наведеној регији. Временом се сви ови симптоми шире од стопала све до колена, када почну да се испољавају и у шакама. У том тренутку, углавном почиње да се јавља и губитак осећаја додира. Неуролог обично у извештају наводи да пацијент има ”испад сензибилитета по типу чарапа и рукавица”. У следећем стадијуму болести долази и до слабости мишића. Болесници прво губе могућност хода на петама, а потом и на прстима. У каснијем току се јављају и проблеми са извођењем финих покрета шака.

Фото Shutterstock

У НАЈТЕЖОЈ ФАЗИ ПАЦИЈЕНТИ СУ НЕПОКРЕТНИ

Који су први симптоми, који би требало да нас упозоре да имамо ову болест?

- Полинеуропатија може релативно лако да се препозна на основу већ наведених симптома. Међутим, није свако трњење у стопалима узроковано полинеуропатијом. Неопходно је, пре свега, да се искључи могућност да се ради о болести кичменог стуба са притиском на нервне коренове, што је веома заступљено код савременог човека. Такође, требало би размишљати и о томе да ли су тешкоће узроковане поремећајима циркулације у екстремитетима. Поремећаји електролита у крви могу узроковати симптоме, који подсећају на полинеуропатију. Понекад чак и мултипла склероза може да да симптоме сличне полинеуропатским. Све ово само су неки од примера диференцијалних дијагноза.

Какви су симптоми поодмакле фазе болести?

- Поново наглашавам да полинеуропатија није једна болест и да свака полинеуропатија има различит ток и прогнозу. У најтежој фази болести пацијенти могу бити потпуно непокретни услед изражених слабости свих мишића. Непријатне сензације, тзв. неуропатски бол, могу бити веома изражене и ометати свакодневно функционисање, спавање, те узроковати анксиозност и депресију. Симптоми захваћености аутономног нервног система могу узроковати изражен пад крвног притиска при устајању, тешке поремећаје срчаног ритма и спровођења, честе дијареје, поремећај контроле мокраћне бешике, проблеме са ерекцијом и сл. Слабост мишића може бити толико изражена да су пацијенти везани за кревет и не могу обављати сврсисходне покрете рукама. Наравно, немају све врсте полинеуропатија овако лош ток болести.

На који начин се дијагностикује полинеуропатија?

- За дијагностиковање полинеуропатије, као и других неуролошких болести, главна је анамнеза, односно тегобе болести и њихов ток, како их сам пацијент наводи. Након тога, неуролог већ може да има идеју да ли се уопште ради о полинеуропатији, па чак и о ком њеном типу. Потом се ради класичан неуролошки преглед са посебним освртом на испитивање сензибилитета и снаге мишића. Трећи корак је електронеурографија, која представља испитивање нерава струјом. На овај начин се може видети да ли је првенствено оштећено само стабло нерва или његов омотач, као и да ли су захваћена сензорна и/или моторна влакна.

Требало би да се има у виду да поптуно уредан налаз електронеурографије не искључује увек дијагнозу полинеуропатије. Зато се код пацијената са неуропатијом танких влакана раде и други специфични прегледи. Након дефинитивног постављања дијагнозе полинеуропатије, иде се на испитивање њеног узрока, што захтева опсежна испитивања, углавном анализе из крви, а у појединим ситуацијама и из кичмене течности.

Компресивна неуропатија

Како настаје компресивна неуропатија?

- Компресивне неуропатије најчешће се јављају на местима где периферни нерви пролазе кроз уске коштане канале. Најчешће се виђа компресија медијалног нерва у пределу зглоба ручја, компресија улнарног нерва у лакатном зглобу и компресија перонеалног нерва испод колена. Симптоми компресивне неуропатије махом су у виду непријатних сензација и губитка осећаја додира у овалним пољима, а ређе се јавља и слабост мишића попут слабости малих мишића шака, ”пада” шаке или ”пада” стопала. Компресивне неуропатије могу се јавити код било кога, због физичког притиска услед неправилне употребе миша, муже крава, ослањања на лактове, дуготрајног клечања… Међутим, особе са дијабетесом и смањеном функцијом штитасте жлезде, труднице и мршаве особе су у посебном ризику. Особе које носе делецију, тј. губитак гена који кодира периферни мијелински протеин 22, имају посебно изражену породичну склоност ка понављаним компресивним неуропатијама.

Колико успешно и како се лечи?

- Лечење полинеуропатије потпуно зависи од узрока болести, не постоји јединствена терапија. Дијабетесна полинеуропатија лечи се контролом фактора ризика, како је већ наведено. Од специфичне терапије примењује се алфалипоинска киселина и витамини, нарочито Б1 и Б6. Мада се дијабетесна полинеуропатија не може излечити, могу се контролисати многи њени симптоми и може се успорити ток болести.

Са друге стране, код аутоимунских полинеуропатија, попут хроничне инфламаторне демијелинизационе полирадикулонеуропатије, користи се имунотерапија - кортикостероиди, интравенски имуноглобулини или терапијске измене плазме. Овакве полинеуропатије се могу у великом броју случајева потпуно излечити. Интересантно је да у последње време имамо и терапијске опције за поједине наследне неуропатије. Рецимо, лек тафамидис даје се код транститиретинске фамилијарне амилоидне полинеуропатије. У току су бројна истраживања за лечење других врста наследних полинеуропатија. Симптом неуропатског бола се лечи слично код различитих форми полинеуропатија. Код ове врсте болова стандардни лекови за бол, попут парацетамола и нестероидних инфламаторних лекова, нису од користи. Лекови који значајно помажу у овој индикацији су прегабалин, габапентин, дулоксетин, амитриптилин, тапентадол итд.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ГОТОВО ЈЕ! Алекса Аврамовић напустио Партизан, позната и наредна дестинација