НИКАД НИСТЕ ДОВОЉНО ДОБРИ Реч стручњака: Ево шта је импостер синдром и како га се решити (ФОТО)

Знате онај осећај када мислите да нисте довољно добри, а да то ваша околина не примећује, већ вас сматра успешним или бар сасвим дораслим, на различитим, вама важним, животним пољима?

Фото Shutterstock

Па онда проживљавате живот у сталном страху да ће вас кад-тад разоткрити и схватити колико заправо (не) вредите.

Шуњате се кроз сваки дан попут кривца и варалице, погнуте главе, што неприметније могуће, баш као силуета, а на сваку похвалу главу спуштате још ниже. Да можете увукли бисте је скроз у рамена, као корњача у свој оклоп. Да вас не виде у правом светлу. Да постанете што мање видљиви. Јер они не знају оно у шта сте ви уверени - да нисте довољно способни и добри, па ни близу тога како вас доживљавају. Све је само обмана...

Фото Shutterstock

Уколико вам је познат овај осећај највероватније имате импостер синдром. Но, не брините, има му „лека“ иако назив звучи тако озбиљно. Због чега настаје, кога погађа, који су показатељи да га имамо, како се може утишати и још много тога важног везаног за ову тему објашњава др Миа Попић, психотерапеуткиња.

* Како бисте дефинисали импостер синдром?

- To je дубоко укорењен осећај да нисмо заслужили сопствени успех, да смо друге навели да верују да смо способнији, паметнији или компетентнији него што заиста јесмо – и да ће се ускоро открити да то није истина. У својој пракси, често чујем реченице попут: „Имала сам само среће,“ или „Сигурно су ме преценили.“ Без обзира на постигнућа, осећај унутрашње сумње не јењава.

* Кога најчешће погађа и због чега?

- На основу мог дугогодишњег психотерапијског рада, видим да импостер синдром најчешће погађа високо способне, савесне и рефлективне особе. Посебно је присутан код жена лидерки које су одрасле под притиском родних стереотипа, као и код интровертних мушкараца чији квалитети не одговарају традиционалној слици успешног лидера.

* Постоје ли особе које су му подложније?

- Подложнији су они који су у детињству добијали условљену љубав, награђивани само када су успешни, тихи, добри или послушни. Такође, они који се стално пореде с другима и везују своју вредност за постигнуће уместо за постојање. У литератури се описује пет типова импостера који на различите начине изражавају ову унутрашњу несигурност:

1. Перфекциониста – Фокусира се на грешке уместо на постигнућа. Верује да свака грешка значи неуспех и да мора све да уради савршено да би вредела.

2. Super(wo)man – Има потребу да стално ради више од других како би се доказала. Осећа кривицу када није продуктивна и увек мисли да не даје довољно.

3. Природни геније – Верује да успех треба да долази лако. Ако нешто захтева труд, закључује да није довољно паметна или способна.

4. Соло борац (индивидуалиста) – Одбија помоћ јер верује да би тражење помоћи открило њену "неспособност". Мора све сама да постигне да би доказала своју вредност.

5. Експерт – Никада не осећа да зна довољно. Стално жели још један сертификат, још једну обуку. Има осећај да није спремна док не прикупи "довољно знања".

Фото: Shutterstock

Ови обрасци често воде ка прекомерном раду, унутрашњој исцрпљености и немогућности да се ужива у сопственим постигнућима. Препознавање свог "типа импостера" први је корак ка ослобађању од ригидних очекивања и самосаботаже.

* Када се најчешће јавља, у ком добу, у којим животним околностима?

- Најчешће се јавља приликом великих животних прелаза: промена посла, унапређења, покретања сопственог бизниса, уласка у родитељство или изласка из зоне познатог. Може се јавити и када особа уђе у нову социјалну средину у којој осећа да мора да се докаже изнова.

* Који су показатељи да га имамо?

- Непрестана потреба за доказивањем. Осећај да варамо друге у погледу својих способности. Уместо радости због успеха – осећај олакшања што нас нису "разоткрили". Перфекционизам, прокрастинација, избегавање изазова. Умањивање својих заслуга уз истицање фактора среће или помоћи других.

* Можемо ли да га имамо а да нисмо ни свесни тога?

- Апсолутно. Многи клијенти дођу због исцрпљености, анксиозности или претеране самокритике, а тек током рада осветлимо обрасце самопроцене који указују на импостер синдром. Тај глас је често маскиран „скромношћу“ или „одговорношћу“.

* Шта му је у основи?

- У основи је нереално и ригидно уверење да морамо увек бити савршени, најбољи, без грешке – јер у супротном не вредимо. Такође, често је присутна идеја да нисмо „довољни“ без спољашњег признања. То су дубоко укорењене поруке које смо усвојили у детињству.

* Које још карактеристике имају људи склони овом синдрому? Какви су?

- Веома савесни, емпатични, високо саморефлективни. Често интровертни перфекционисти са израженим унутрашњим критичарем. Веома су посвећени послу, али често занемарују бригу о себи. Тешко им пада похвала, али дубоко пате због критике.

* Како се лечи и може ли нам се вратити након излечења, попут болести?

- Импостер синдром се не „лечи” у класичном смислу, али може да се утиша. Кроз РЕБТ приступ помажем клијентима да препознају ирационална уверења, замене их рационалнијим и развију безусловно самоприхватање.

Фото Shutterstock

На основу вишегодишњег истраживања и психотерапијског рада, осмислила сам курс за лидере и предузетнике који помаже у управљању импостер синдромом. Фокус програма је на оснаживању унутрашњег осећаја вредности кроз: разликовање здравог и нездравог перфекционизма, оспоравање ирационалних уверења, рад са унутрашњим критичарем, вежбе за прихватање похвала и слављење успеха, редефинисање успеха изнутра – као осећаја баланса, мира и аутентичности. Циљ није да импостер потпуно нестане, већ да више не управља нашим понашањем и доживљајем себе.

* Може ли особа да делује надмено и хвалисаво, а да заправо има овај синдром?

- У пракси, то је врло ретко. Особе које се боре са импостер синдромом готово никада не истичу своја постигнућа – управо супротно. Због склоности да свој успех приписују факторима попут среће, помоћи других или пуке случајности, тешко им је да прихвате заслуге и говоре о ономе што су постигле. Понекад могу деловати дистанцирано или резервисано, али не зато што су надмене, већ зато што се осећају недовољно.

* Да ли је он повезан са несигурношћу и дубоком сумњом у себе на свим животним пољима, не само пословном?

- Да. Иако се најчешће препознаје у пословном контексту, импостер синдром се јавља и у улози родитеља, партнера, пријатеља... Особе с овим синдромом стално преиспитују да ли су довољно добре и као мајке, као партнери, као ћерке, као људи. Често осећају да не заслужују љубав коју добијају, да ће партнер „схватити ко су заправо“ и отићи. Понекад им је тешко да приме комплимент, јер осећају да се оно што други виде не поклапа с њиховом унутрашњом сликом о себи.

* Вероватно је особа која га има у сталном унутрашњем конфликту, зар не?

- Да, то је срж проблема. Особа доживљава раскорак између тога како види себе и како је други виде. Тај дисбаланс ствара тензију, непријатност и осећај „неаутентичности“, као да живи живот који јој не припада.

Препоручујемо

Панорама

0 0

САВЕТИ РУСКОГ ПСИХОЛОГА: Како да живите срећно и дуго и које навике вас уништавају

28. 05. 2025. у 10:09

Панорама

0 1

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА ПОХВАЛИМО СЕБЕ: Препознајте своје врлине, изградите самопоуздање (ФОТО)

23. 05. 2025. у 23:15

Панорама

0 0

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ И ПСИХУ: Мале "тајне" Николе Тесле

15. 05. 2025. у 11:31

Панорама

0 0

ИМАТЕ ДЕТЕ ТИНЕЈЏЕРА? Можда ће вам ове психолошке чињенице помоћи да их боље разумете

01. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације