„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Чаробно детињство уз помоћ госпође Софије

МОЈА генерација детињство је проводила играјући се по рушевинама разореног Београда, који су Немци 1941. бомбардовали без милости.

Фото: Архива "Новости"

Тада је срушена до темеља наша Народна библиотека у којој су чуване драгоцене књиге, рукописи и јеванђеља из средњег века. Том приликом је срушено и породилиште, Београд је постао разорен град. По његовим су улицама лутали рањеници без руку и ногу, и јаукали младићи које је од преживелих шокова тресла епилепсија. Народ је био слабо одевен, го, бос и гладан. Ипак му се полако враћала вера у будућност. Жеља за животом увек је била јача од сваког страшног искуства и сваке неправде и разочарања код нашег народа.

Некако у то време, после честих бежанија из Добановаца у Ваљево, па из Ваљева у Земун и Добановце, моја се породица најзад сместила у стан у Поп Лукиној улици 15, поред тада разрушеног моста на Сави којег данас зовемо Бранков мост. На рушевинама моста, који је тек касније изграђен, са децом из краја протицало је моје детињство. Ту су вребале многе опасности. Могло се налетети на неактивирану бомбу или пасти са стрмих ивица порушених зидова. Нама деци је баш та опасност била изазов.

Скупљали смо чауре, а неки несрећни дечаци су остајали без руку, јер су радознало испитивали да ли бомбе могу да се активирају. Како је време текло, Београд се полако рашчишћавао, умивао, почео да се изграђује. На левој обали Саве ницао је Нови Београд. Ја сам живела на реци.

Пливала сам и веслала, уживала да скачем са стубова железничког моста у Саву. Лети смо ишли на купање на леву обалу ове реке која је била много чистија него данас. Са другарицом Естером пливала бих узводно све до Аде, па бисмо се,после краће шетње по Ади, вратиле пливајући низводно не стрепећи ни од вирова ни од грча.

Поред наше куће у Поп Лукиној од ране зоре чуло би се: „Иха, иха!” Пуцали би бичеви кочијаша који су терали коње узбрдо, са претовареним колима која су вукла дрва и угаљ и разну грађу. Сироти коњи, усред зиме презнојавали су се и пушили, стењали и њиштали, а из ноздрва су им, као из димњака, избијали густи млазеви паре. С муком би се успињали из Црногорске у Поп Лукину, која је тада била проходна према Калемегдану. Било ми је жао тих дивних коња. Мрзела сам кочијаше што их псују и шибају.

ИШЛА сам у основну школу код Саборне цркве. Већ тада су ме уписали на балет код Рускиње Софије Великове, даровите жене која се бавила и режијом позоришних представа за децу. После револуције око две хиљаде белогардејаца дошло је у Србију. Краљ Александар их је лепо примио. Међу њима је било највише интелектуалаца, архитеката, музичара и балерина. Те руске балерине створиле су тада у патријархалној Србији бели класични балет.

Госпођа Софија Великова спремала је са децом комад „Пепељуга”. Како сам ја већ похађала часове балета, додељено ми је да играм пахуљицу у тој представи, а моју другарицу Јованку са кикицама ангажовали су да игра Пепељугу. Силно сам патила што ја нисам Пепељуга. Нисам пропуштала ниједну пробу. Научила сам цео текст Пепељуге напамет. Слушала сам све савете госпође Великове и неутешно чезнула да ја будем Пепељуга. Премијера се приближавала, мама ми је сашила балетску хаљину од белог тила, увила ми је крпицама локнице, и у палати где је данас позориште „Бошко Буха”, требало је да се одржи премијера. Владало је велико узбуђење.

Фото: Из књиге "Аристократско стопало"

Публика је већ седела у сали, сви смо били у костимима, али је настала паника јер се Јованка није појавила. Госпођа Софија Великова хвата се за косу, не зна шта да ради. Да ли да откаже представу? Најзад јој сине спасоносна идеја - да мени повери улогу Пепељуге. Мом одушевљењу није било краја. Нисам се нимало плашила. Она ме пита:

Брзо ме пресвукоше. Од „пахуље” постала сам „Пепељуга” и у великом узбуђењу упловила на сцену. Сањала сам да будем Пепељуга, и постала сам. Представа је протекла без грешке, публика је била одушевљена, госпођа Великова ме је љубила. Моја мајка је била поносна и плакала од узбуђења. Тако сам ја још у основној школи постала глумица.

ВРЕМЕ лети. Уписујем се у Другу женску гимназију у улици Народног фронта. За време великог одмора и између часова, уживам да се утркујем са другарицама с краја на крај дворишта; жива као чигра, верем се по оградама, скачем са зидова. Једном сам тако све ноге подбила скочивши са превисоког зида на бетон. Сва срећа, прошла сам без већих последица.

Мајка ми је косу везивала у реп великом белом машном коју су дечаци уживали да ми развезују. Тако су ме стално нервирали, па смо знали и да се потучемо. Поред балета, мајка ми је обезбедила и часове клавира, али како ми нисмо имали клавир, ја сам вежбала код своје другарице Гине Израел. Њен отац, чика Иса, био је врло задовољан што долазим код њих да вежбам, јер Гина није показивала никакву жељу да свира, па се надао да ће се можда поред мене и Гина заинтересовати. 

СУТРА: ЉУТИ БОЈ КОД КАЛЕМЕГДАНА ЗБОГ НЕУЗВРАЋЕНЕ ЉУБАВИ

Препоручујемо

Култура

0 0

КАДА СЕ УДАЛА САЗНАЛА ДА ЊЕН МУЖ ИМА ДЕВОЈКУ: Оливера Катарина пронашла срећу поред другог супруга који је убрзо погинуо

22. 07. 2026. у 10:53

Култура

0 0

ХОЛИВУДСКЕ ДИВЕ ЈОЈ НИСУ БИЛЕ НИ ДО КОЛЕНА: Како је Оливера Катарина једним стајлингом опчинила Кан? (ФОТО)

22. 07. 2026. у 09:39

Култура

0 0

ТИТОВИ ЉУДИ ХТЕЛИ ДА ЈЕ ОТРУЈУ: Оливера Катарина је плаћала скупу цену своје лепоте - "Стално су насртали на мене"

22. 07. 2026. у 09:18

Култура

0 6

ОВО ЈЕ СИН ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ: Кренуо мајчиним уметничким путем, градио каријеру од Шпаније до Америке (ФОТО)

21. 07. 2026. у 21:25

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације