КРАЉ МИЛАН МОНДЕНСКИ МАСОН: Како је млади Обреновић изиграо ово поверење и прави заокрет ка Аустроугарској
СУДБИНСКА (и)сторија краља Милана и краљице Наталије сеже у доба, кад се кнежевић Милош (син Јеврема Обреновића, синовац књаза Милоша, отац краља Милана, деда последњег краља из те династије Александра убијеног 1903) у егзилу у Молдавији жени племкињом, бојарком Маријом Катарџи.
Тамо им се рађа син Милан, каснији краљ, одатле је и Наталија Кешко, Миланова супруга.
Кнежевић Милош је рођен 1829. у Шапцу. Најбоље га описује Миливоје Ј. Маленић у књизи "Један Обреновић - биографска слика из историје Дома Обреновића" (Београд, 1900). Кнежевић је школован у војним школама Русије, Аустрије, Мађарске, Пруске, Белгије, Енглеске. Нема доказа да је био масон, иако неки аутори пишу да је "као масон у Румунији био повезан са грчком Хетеријом". Он је на масонски филантропски начин деловао током школовања у Пешти, Бечу и Берлину, као душа и узор пансловенске интелигенције. Стрицу књазу Милошу придружио се 1851. у Херештију, где почиње романсу са бојарком Еленом Маријом Катарџи, која се завршава браком, а 1854. рођен им је и син Милан, каснији први краљ Србије после Немањића.
ПОЛИТИЧКИ значај кнежевића Милоша расте у Србији. Кад је 11. децембра 1858. Скупштина позвала књаза Милоша да се врати на трон, књаз му вели:"Спремај се, сине, са мном у Србију"! Маленић пише: "Приврженицима кнеза Михаила кнежевић Милош смета, интрига сеже дотле да га остарели књаз оставља у Румунији. - За мене је ово смрт, ја не могу преживети, јадовао је кнежевић Милош и нагло оболео од туберкулозе". Књаз га враћа у Србију на Сретење 1860. али кнежевићу су дани одбројани. Убрзо књаз умире, за њим кнежевић, у освит Аранђеловдана - на рукама кнеза Михаила.
После убиства кнеза Михаила 1868. скупштина је за владара прогласила кнеза Милана, тад 14-годишњака. На предлог генерала и министра Миливоја Петровића Блазнавца, противника и књаза Милоша и Михаила! Чланство Блазнавца код масона је дискутабилно, иако је "човек" Томе Вучића Перишића, мајстора интрига. Како је кнез Милан малолетан, Влада именује намесништво у саставу: Блазнавац (!) Јован Ристић и Јован Гавриловић. У политичким круговима, поступак Блазнавца и ортака - довођење малолетног кнеза на трон да му они буду тутори - квалификован је као државни удар. Тројици намесника, европске ложе, изузев аустријских, отказују наклоност.
"ПОСТОЈЕ индиције да је Блазнавац био повезан са две аустријске војне ложе. Радиле су упркос повременим забранама масонерије на тлу Аустрије. Док је рад цивилних ложа често прекидан, ложе војног састава, нарочито близу граница са Турцима и Словенима, радиле су, неке и мимо масонских правила"- део је изјаве већ навођених архивиста у Италији.
Ристић је био учесник више тајних политичких преговора и интрига са судбоносним исходом.
Русију љути Намесништво тог састава, јер у њему нису Илија Гарашанин и Јован Мариновић, да спрече рад Намесништва у корист Аустрије, која је имала подршку Турске! Да ублажи тај неуспех, руски цар октобра 1871. у Петроград зове малолетног кнеза Милана и прокламује, да је он под заштитом Русије! Као пунолетан, Милан 1872. од Намесништва преузима власт, Блазнавац постаје премијер и министар одбране, Ристић министар иностраних дела. Од смрти Блазнавца годину после, Ристић је премијер. У хроникама пише: "кнез Милан се није мешао у владарски посао, изузев око питања одбране. Самостални владар постао је падом Ристићеве владе 3. новембра 1873. Правио је високе државне трошкове".
У ВРЕМЕ кад су власт контролисали Блазнавац и Ристић, Милан изневерава Русију и показује приврженост Аустрији. Годину после борави у Бечу, Паризу... Има индиција, да је тад у Бечу инициран у масонерију, док неки тврде да је то било у Лондону. Вероватније: постао је масон у Бечу па у егзилу афилован у лондонску ложу. Афилијација је регуларни отпуст, услед промене места боравка и пријем у ложу у другом граду, или држави.
БЕЧКИ КОНГРЕС УВОД У ВЕЛИКИ РАТ
МЕЂУТИМ, масонерија на континенту, према њему је све подозривија, дискретно се дистанцира од њега! За првог краља Србије после Немањића, Милан је крунисан 22. фебруара 1882. У Србији се наставила политичка криза, свађе либерала и радикала, и наравно двора и са једнима и са другима.
Херцеговачки устанак 1875. и оба српско-турска рата, оставили су трајне последице по Србију. Велесиле су Милану, тада још кнезу, рекле да неће имати спољне савезнике. Највише га одвраћа Аустрија, чији је интересни миљеник, јер са Турском прави споразуме против Русије и Британије и вреба прилику да приграби Босну и Херцеговину под изговором "управе на одређено време". Русија Милану узвраћа склопивши са Аустријом тајни Рајхштатски споразум, којим јој уступа Босну и Херцеговину! Када је српска тајна дипломатија сазнала за тај катастрофални споразум, схваћено је коме су погодовала оба српско-турска рата.
РУСИЈА је са Турском 3. марта 1878. склопила Санстефански мировни споразум на штету Србије и, у корист Велике Бугарске, подржала захтеве Бугара да им се да Нишки округ, Призрен, Приштина и Охрид. То Милана још више веже за Аустрију, од које ће се после у строгој тајности удаљавати и приближавати британској масонерији, њеној влади и круни. По потписивању тог споразума, он и Ристић са својим мајсторима тајне дипломатије праве за савез са Аустријом, утаначен Ристићевим састанцима у Бечу са министром иностраних дела Ђулом Андрашијем, у Берлину са канцеларом Отом фон Бизмарком. Тајна друштва Немачке и Аустрије су била укључена у те преговоре.
Санстефански споразум није спроведен, јер га брзо брише Берлински конгрес од 13. јуна до 13. јула 1878. На конгресу, којем је председавао Бизмарк, извршена је подела интересних сфера између сила. Ту поделу и укидање Санстефанског уговора изборила је британска тајна дипломатија, да сузбије руски утицај на Балкану, успостављен руско-турским ратом, исходом оба српско-турска рата и Санстефанским миром. Берлинским конгресом, кнежевине Србија и Црна Гора стичу независност! Али, учињена је и тешка неправда, Босна и Херцеговина дата је Аустрији на тобожњу управу, која ће се 1908. претворити у аустријску анексију БиХ.!
СУТРА: КРАЉ МИЛАН ПОТОМАК БАЛШИЋА
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)