ПРОШИРЕН СПИСАК КО МОЖЕ РАНИЈЕ У ПЕНЗИЈУ: Ови грађани имају право на бенефицирани радни стаж

ВЕЋИНА запослених у Србији право на пензију остварује по општим правилима, али одређене професије имају могућност бенефицираног радног стажа, што им омогућава ранији одлазак у пензију.

Фото Д. Миловановић

Реч је о пословима који су посебно тешки, ризични или штетни по здравље, као и о занимањима у којима старосна доб директно утиче на безбедност и радну способност. Председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић изјавио је да је, упркос расту броја пензионера са бенефицијама, истовремено порастао и укупан број запослених у Србији.

Код бенефицираног стажа, година рада се не рачуна као стандардних 12 месеци, већ као 14, 15, 16 или 18 месеци стажа. Захваљујући томе, запослени у појединим секторима могу знатно раније да испуне услове за пензију, у одређеним случајевима чак и пре 50. године живота, уколико задовоље законом прописане критеријуме.

Занимања са бенефицираним стажом

Законом је обухваћено око четрдесетак занимања која имају право на бенефицирани радни стаж.

Међу њима су:

• рудари који раде у јамским условима;
• припадници полиције и жандармерије, интервентних и специјалних јединица, као и професионални ватрогасци-спасиоци;
• медицински техничари и лекари у хитној помоћи и ургентној медицини који стално раде на терену и долазе у контакт са инфективним пацијентима;
• машиновође и запослени у вучи возова;
• професионални војници из специјалних јединица Војске Србије;
• балерине, пилоти и радници у хемијској индустрији.

Зоран Михајловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да се бенефицирани радни стаж уводи на радним местима где никаквим технолошким поступцима, нити применом безбедности на раду, није могуће обезбедити сигуран рад, те да је на таквим пословима угрожено здравље радника.

Строги прописи и могућност злоупотребе

Са друге стране, каже, увек постоји простор за манипулације, јер неки могу да добију бенефиције иако их не заслужују, иако нисмо обухватили сва радна места на којима радници треба да добију такав радни стаж.

- Прописи и правилници су веома рестриктивни и пооштрени претходних година, па има доста проблема у примени. Иако је повећан број пензионера који имају бенефиције, од 2005. до 2025. године, повећао се и број радника у Србији, скоро за исти проценат - истиче Михајловић.

Раст броја пензионера са бенефицираним стажом

У Србији се број пензионера са беницифираним радним стажом повећава из године у годину. За последњих 20 година је за око 25 одсто пензионера је стекло тај статус:

- 2005. године од 105 до 110 хиљада пензионера;

- 2010. од 115 до 120 хиљада;

- 2015. од 125 до 130 хиљада;

- 2020. од 135 до 140 хиљада;

- 2025. процена је да је било од 140 до 145 хиљада пензионера са бенифицираним радним стажом.

Према његовим речима, синдикат сматра да постоје додатна радна места која би требало да остваре право на бенефиције, нарочито у областима здравства и образовања.

- Поједина занимања се гасе, али се друга отварају, а Србија још увек технолошки заостаје. Још увек имамо застареле технологије, а заштита на раду није на задовољавајућем нивоу - сматра Михајловић.

На питање да ли ће се број професија са бенефицијама повећавати или сужавати, Михајловић истиче да је тешко одговорити, јер се отварају нова радна места, али се, са друге стране, у аутомобилској индустрији већина послова обавља роботима.

- Ако у Србији дође напредна технологија и роботизује се, сигурно ће бити мање потребе да се таква места прогласе за бенифицирани радни стаж - закључује председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.

Од чега зависи право на бенефицирани стаж

Право на бенефицирани радни стаж не одређује се према хијерархијској позицији запосленог, већ искључиво према условима рада и степену ризика којима је изложен.

Ова погодност се најчешће односи на оперативне раднике, док руководиоци погона или служби углавном немају право на бенефиције.

Суштина бенефицираног стажа јесте повољнији начин обрачуна времена проведеног на раду. Година проведена на таквом радном месту рачуна се као више од 12 месеци. На пример, рударима се 12 месеци рада признаје као 18 месеци стажа (коефицијент 1,5), па им 30 година стварног рада доноси 45 година стажа у евиденцији.

Припадницима полиције, жандармерије и ватрогасцима година рада рачуна се као 16 месеци, што значи да до 45 година стажа могу да дођу за око 34 године рада. Уколико почну да раде са 20 година, услове за пензију могу да испуне већ око 54. године живота.

(РТС)

БОНУС ВИДЕО:

ОБИШЛИ СМО ГИМНАЗИЈУ МЛАДЕНОВАЦ: Овако изгледа реконструисана школа коју Вучић отвара

Препоручујемо

Економија

0 11

ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА У СРБИЈИ: Колико стажа је неопходно и шта се дешава ако немате ни дан радног искуства

17. 02. 2026. у 16:22

Економија

0 2

УРАДИТЕ ОВО 10 ГОДИНА ПРЕ ПЕНЗИЈЕ: Стручњаци саветују како да и у старости имате довољно новца

14. 02. 2026. у 19:21

Економија

1 2

БЕНЕФИЦИРАНИ РАДНИ СТАЖ: ПИО донео важну одлуку - Ови радници ће раније у пензију

04. 02. 2026. у 17:29

Друштво

0 0

ЕВАКУИСАНО 2.377 ДРЖАВЉАНА СА БЛИСКОГ ИСТОКА: Наставља се организовање повратака у Србију

11. 03. 2026. у 14:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације