Друштво

ПРВА КУЋА ЗА БЕБЕ РОЂЕНЕ ПРЕ ВРЕМЕНА: Годишње збрину 1.000 деце која на свет стигну пре 37. недеље

Б. Радивојевић

28. 05. 2021. у 10:00

ГОТОВО читав век стара, зграда Института за неонатологију у Београду, први дом превремено рођених беба, први пут откако је озидана 1925. године, значајније се сређује.

ПРВА КУЋА ЗА БЕБЕ РОЂЕНЕ ПРЕ ВРЕМЕНА: Годишње збрину 1.000 деце која на свет стигну пре 37. недеље

Захваљујући донацији компаније "Миленијум тим" вредној 200.000 евра, биће реконструисана фасада. Замењена је комплетна столарија, сви прозори у целом Институту, биће репариран улаз од кованог гвожђа који је у изворном облику, улазна врата, улазни хол и рецепциони деск, као и ограда око зграде... Радови су почели половином децембра прошле године и очекује се да ће бити завршени до краја следећег месеца.

У овој згради, старој 96 година, сазиданој на иницијативу Материнског удружења, захваљујући донаторима и великанима тог времена, којом је пред крај живота управљала прва српска лекарка др Драга Љочић, спасене су генерације беба рођених пре 37. недеље. Сваки дан запослених у овом Институту је константна борба за живот.

- Ово је највећа донација у дугој историји Института. Биће усмерена ка инвестиционим радовима и то је изузетно велика подршка свим запосленима, превремено рођеним бебама и њиховим родитељима - каже директорка Института др Милица Ранковић Јаневски.

У овом институту се, како објашњава др Катарина Лазић, педијатар у Институту, лечи се 20 до 25 одсто од укупног броја превремено рођене деце у Србији и више од 50 одсто беба рођених са тежином мањом од 1.500 грама.

- Лечење и нега ове веома осетљиве и ризичне популације су веома захтеван, сложен и деликатан посао - каже др Лазић. - Да би се постигли оптимални резултати, највиши степен преживљавања и квалитет живота, неопходно је да у сваком моменту буду обезбеђени високи стручни кадар, опрема, простор, као и сви пратећи услови за дијагностику, лечење и негу.

Институт годишње прими 850 до 950 беба са територије целе Републике Србије. Тај број примљене деце се одржава, с тим да се сада процентуално више примају мања и незрелија деца. Сви на Институту су поносни што је преживљавање беба рођених са телесном масом од 1.000 до 1.500 грама изнад 95 одсто, док је преживљавање деце са тежином мањом од 1.000 грама 90 одсто, а код беба са тежином од 500 до 750 г премашује 60 одсто. То су резултати једнаки онима које постиже западна медицина.

Пре три године рођена је најмања беба, у 28 недељи са свега 350 г, која је била збринута у Институту. Трудноћа је била високоризична, два месеца пре порођаја примећен је застој у расту плода.

- Беба је код нас била 4,5 месеци и отпуштена је кући са 1.875 грама - присећа се др Лазић. - Сада је то преслатка девојчица која ужива са својим родитељима и редовно нас посећује на сваки њен рођендан.

У ПРОСЕКУ 42 ДАНА БОРБЕ

НЕ успевају све превремено рођене бебе да преживе. У просеку се у Институту за неонатологију лече 42 дана, а што су бебе мање и незрелије њихов боравак је дужи.

- Задовољство које на крају битке осећамо док бебу предајемо родитељима и када заједно одлазе кући, тешко се може описати речима - каже др Лазић. - То су најлепши тренуци који потврђују вредност и смисао ове веома захтевне професије. Често нам шаљу писма и слике које ми чувамо, а многе су и истакнуте на видним местима у Институту. За Дан превремено рођене деце организујемо дружење са нашим малим бившим пацијентима и њиховим родитељима.