ОДЕЛА СА СЕНЗОРИМА ЧУВАЈУ И ВАТРОГАСЦЕ: Наши научници раде на побољшању безбедности рада у ризичним професијама
РАД ватрогасаца, рудара и радника који раде у опасним условима, ускоро би требало да буде безбеднији.
Тим научника, окупљених у пројекту "Грамулсен" који финансира Фонд за науку, ради на конструкцији сензора од графена који детектују присуство опасних гасова, а истовремено мере температуру и влажност ваздуха. Уређај ће бити лаган и флексибилан, моћи ће да се закачи на одећу.
У разговору, за "Новости", вођа тима проф. др Марко Спасеновић, виши научни сарадник у Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, каже да је суштина пројекта развој сензора који ће моћи да детектује више параметара у исто време - влажност и температуру ваздуха, упоредо са присуством и концентрацијом неког другог гаса у ваздуху.
- Ватрогасци су идеални корисници оваквог уређаја, јер се крећу у окружењу где има и опасних гасова и високих температура - објашњава проф. Спасеновић.
- У будућности, наш уређај ће бити интегрисан у одела или чак визире ватрогасаца, и слаће информације о атмосфери у командни центар, где ће пратити развој пожара и предупредити евентуалне опасне ситуације. Осим ватрогасаца, сензор би могао да буде од користи и за рударе, раднике у фабрикама где постоји могућност цурења неког гаса...
Др Спасеновић наводи да је за потребе пројекта одабрана детекција угљен-диоксида као показног гаса, али у будућности то може бити и угљен-моноксид, ацетон, амонијак или неки други опасни гас. Сензор који развијамо је мали, танак и флексибилан, због чега научници сматрају да ће најпре наћи употребу у области такозване носиве технологије, уређаја који се носе у склопу одеће.
Професор Спасеновић, истиче да су наши научници пре шест-седам година, почели да праве танке слојеве графена на начин који се у свету ретко користи, са циљем провере колико је употребљив у области провидних проводника, који имају примену у екранима на додир.
Међутим, испоставило се да за ту примену наш облик графена можда и није најбољи, али су зато постепено откривали да материјал врло снажно реагује на атмосферске гасове, при чему му се мењају електрична својства.
- Наш минули рад се односио на трајне промене на површини графена приликом излагања гасовима - објашњава др Спасеновић.
- Могли смо да меримо оптичка, електрична и друга својства пре и после неког третмана, али нисмо имали могућности да меримо током излагања. Такође, нисмо имали могућност да контролишемо атмосферу у којој се налази сензор док га излажемо неком третману.
Најкрупнији технолошки кораци које смо направили током пројекта "Грамулсен" се односе управо на контролу атмосфере, тачније на релативну влажност, температуру и концентрацију одређеног гаса.
Он наглашава да је од пресудног значаја била помоћ Фонда за науку кроз програм ПРОМИС, која им је омогућила да набаве потребну опрему - клима комору и апаратуру за мешање гасова.
- Ми сада у току мерења можемо да контролишемо све те параметре истовремено, да бисмо установили на који од њих наш сензор реагује и на који начин - каже др Спасеновић. - Радимо на побољшању осетљивости сензора на угљен-диоксид, а упоредо са тим развијамо и механизам селективности - одређивања на који параметар је сензор реаговао. Колико ја знам, у свету не постоји сличан уређај, прилагођен за носиву технологију.
ТИМ ИСТРАЖИВАЧА
ТИМ се састоји од шесторо истраживача. Осим професора Спасеновића, ту су још двоје доктора наука - Ивана Јокић и Милија Сарајлић, који дају експерименталну и теоријску подршку.
- Имамо и три докторанда, на које смо посебно поносни, а то су Стеван Андрић, Марко Бошковић и Јелена Стевановић - каже др Спасеновић.
- Сви су на докторатима при Факултету за физичку хемију.
Захваљујући овом пројекту, Србија је добила Лабораторију за тестирање гасних сензора која ће, када пројекат буде приведен крају, остати оспособљена за тестирање било ког новог сензора на било који гас.
- Када достигнемо ниво контроле који сам замислио, чак ће и многе колеге из иностранства пожелети да тестирају своје сензоре код нас. Већ има заинтересованих.
Пројекат "Грамулсен" биће завршен следеће године, а Фонд за науку је за ове намене издвојио више од 170.000 евра.
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)