Друштво

НА ЛИЦУ МЕСТА: Лазарев град слави 650 година, кнез из њега са војском кренуо пут Газиместана (ФОТО)

Софија Бабовић

26. 06. 2021. у 16:00

КРУШЕВАЦ је више од средњевоковне престонице која ових дана обележава 650 славних година постојања.

НА ЛИЦУ МЕСТА: Лазарев град слави 650 година, кнез из њега са војском кренуо пут Газиместана (ФОТО)

Он је духовно срце које куца за све Србе на свету, друго име за нашу веру и трајање. Град који је 1371. основао кнез Лазар Хребељановић, у њему столовао и из њега, 1389, кренуо са војском на Газиместан, данас је чувар многобројних драгоцености из тог времена славе, узвишеног живота и узвишених, јуначких смрти, али и град где се косовски завет чува као највећа светиња.

Унутар зидина старе престонице, у цркви Лазарици, дворској богомољи коју је Лазар подигао благодарећи због рођења сина, деспота Стефана Лазаревића, чува се вратни пршљен великог кнеза. Онај, где су га Турци посекли. Али, да прекину веру, нису могли.

- Вратни пршњен кнеза Лазара највећа је светиња наше цркве - каже, за "Новости", старешина Жељко Марковић. - Чувамо га уз специјане мере заштите. Похрањен је у кивоту са деловима моштију Светог Вида и Лазареве ћерке Јелене Балшић.

POGLEDAJ GALERIJU

Верници се и данас моле пред кивотом у богомољи, која је у средишту остатака Крушевачког града, где се на сваком кораку стаје на камен стар шест и по векова.

- Жеља кнеза Лазара је била да Крушевац буде не само средиште Моравске Србије, већ и Пијемонт свих окупљања српских држава у перспективи - објашњава историчар Горан Васић, директор крушевачког Музеја. - Политичке и историјске прилике биле су, међутим, такве да обнављање Душановог царства није било могуће. Ипак, то што му је зет био Вук Бранковић омогућило је да границе Моравске Србије буду шире и протежу се и на Стару Србију.

Иако се за годину оснивања Крушевца узима 1371, извесно је да се живот на територији данашњег града одвијао и раније.

- Крушевац је грађен на искуствима претходне српске и византијске архитектуре, утврђени комплекс чине две целине, мали и велики град са пратећим објектима - прича иторичарка Сања Рутић Воротовић. - Од остатака зидина, најбоље је сачувана Донжон кула, главна одбрамбена кула читавог комплекса, зидана од облутака и ломљеног камена. У малом граду је просторија за чување хране и барута, одаја за смештај војне посаде. Зидови Великог града чврсто су грађени, са растојањем између кула одређеним дометом стрела, што је осигурало безбедност града.

Осим цркве Лазарица, сачувани су обриси бедема, коњушнице, ковачнице, економски објекти, остаци двора и радионица. Зидине су биле последњи појас одбране Крушевца. Највећи део становника живео је управо у подграђу. Претпоставља се да је између 3.000 и 4.000 душа хранило и бранило српску престоницу. Кнегиња Милица мудро је чувала трон државе све док велики ерудита, дипломата, књижевник Стефан Лазаревић није постао пунолетан и наследио престо, а престонички статус од Крушевца - Београд.

ГРАНИЦЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ

У ГОДИНАМА када је кнез Лазар столовао у Крушевцу, границе Моравске Србије захватала су слив три Мораве. Држава се простирала од изворишта Јужне Мораве до Дунава, Саве и Дрине. У њеним оквирима налазила су се два најзначајнија рударска центра Ново Брдо и Рудник, градови Ниш и Ужице.

НОВИ СПОМЕНИК ЗА ВИДОВДАН

УНУТАР зидина старог Крушевца је и седиште Народног музеја, али и споменик кнезу Лазару, постављен 1971. године, поводом 600 година историје града. Последњих година се и у другим деловима Крушевца оживљава сећање на средњoвековну историју. Кнегиња Милица добила је пре четири године споменик на Тргу деспота Стефана (недалеко од Лазара), а деспот Стефан Лазаревић на Тргу Костурнице у новијем, проширеном центру Крушевца. У понедељак, на Видовдан, биће откривен и нови споменик кнезу Лазару у насељу Стари аеродром, на путу ка Косову и Метохији.