ВИДОВДАН И КОСОВСКИ ЗАВЕТ: Ауторски текст историчара Милоша Ковића

Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, следује ти праху свјетковање. ..................................................... и само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит, можда поганом! Дрзнеш ли даље, чут ћеш громове, како тишину земње слободне са грмњавином сташном кидају! ......................................................... зло радити, од зла се бранећи, ту злочинства никаквога нема! ........................................................ и кад нам њудске узмете животе, гробови наши борит ће се с вама! Лазар и Милош као и сви Српски јунаци залили су Косовску земњу својом крвљу, а њихове душе живе у нама.Ако изгубимо Косово , изгубили смо све, јер сами себи нећемо моћи опростити тај страшни гријех.Боље је изгинути за идеаале него живјети без идеала! Нијесу Срби случајно дочекали Мурата и није случајно Србин убио Турског цара. Нијесу срби случајно дочекали Веслија Кларка и није Српски пресједник случајно одведен у злогласни Хаг на Видовдан. Европа и Америка нијесу изгубиле само битку на Косову, оне су изгубиле битку са собом и са Богом.Тај пораз убија изнутра из дубене, без грмњавине бомби ,авиона, ракета и топова, онако тихо и полако.Ми ни тада пред Муратом ни данас пред Европом и Америком нијесмо имали са собом никога осим себе и Бога.Нека је вјечна слава и покој свим Српским јунацима и мученицима који дадоше животе за свој народ и своју Србију .Живјела Србија!