ПАСОШ ПУН И У ТРЕЋЕМ ДОБУ: Наши времешни суграђани воле да путују и обилазе не само Србију, већ и атрактивне европске дестинације

ПЕНЗИОНЕРКА Нада Малешевић (73) из Новог Сада целог живота волела је да путује, а за то посебно има прилике откада је завршила радни век.

Фото Н. Фифић

Пре двадесетак дана вратила се из Египта, у који је ишла чак девет пута.

- Путовала сам још док је супруг био жив. Сећам се дивног заједничког пута по Русији. Он касније није волео путује, али није имао ништа против да ја идем са сестрама или пријатељицама. У сећању ће ми остати крстарења Медитераном и Волгом, као и посета Бејруту, пре две године. Либан је за мене био невероватно изненађење - од прелепог мора, бескрајних плантажа мандарина и банана, па пећина. Ишла сам са унуком за Нову годину.

Наша саговорница је обишла већину европских дестинација, била је и у Риму и у Паризу, на Азурној обали, у Прагу, Данској, Кини... Жеља су јој Петра, Мароко и Израел. Три пута је била и у Турској, на летовању, јер јој пливање прија због проблема са кичмом. Радо иде и у домаће бање. Годинама је ишла у Бању Ковиљачу, а последњих година у Врњачку Бању.

- Обично идем у марту, када су промотивне цене, и у њих су укључени разни лекарски прегледи, од очног лекара, преко кардиолога, до физијатра и анализа крви. Корона ми јесте променила навике, али ипак сам успела прошле године, у позну јесен, да отпутујем у Алању, а сада у Египат. Време ми цури, ко зна да ли ћу други пут моћи, па увек искористим прилику када је имам - каже Нада Малешевић.

Фото Shutterstock

Истраживање Туристичке организације Србије показало је да пензионери најчешће путују једном годишње, а само њих 14 одсто два до три пута. Најпосећеније дестинације у Србији су Сокобања, Врњачка, Златибор, Београд и Нови Сад. Дакле, највише путују у бање, градове и планине.

Како каже Александра Илић, сарадник у маркетингу ТОС-а, обично иду на пут у августу, њих 27 одсто, септембру 21 одсто и јулу 20, односно 60 процената пакује кофере током лета.

- Као најчешће мотиве за путовања, они наводе одмор и опуштање, природне атракције и близину саме туристичке дестинације, а од додатних садржаја које су користили наводе излете по околини, рекреативно-спортске активности и здравствене услуге - каже Илићева.

Где ће ићи, најчешће одлучују на основу позитивног личног искуства са претходних путовања и препоруке рођака или пријатеља. Око 60 одсто њих одседа у приватном смештају, нешто више од трећине у хотелима, а само четири одсто у сеоским домаћинствима.

Половина анкетираних, открива Илићева, навела је да је на конкретној дестинацији провела више од осам дана, 34 одсто њих између четири и седам дана. На пут иду махом аутомобилом и то две трећине њих, док остали иду аутобусом. Са брачним партнером је путовало 37 процената сениора, трећина иде сама, а са пријатељима 29 одсто најстаријих.

Пензионери су, иначе, најактивнији и најчешћи корисници ваучера које дели држава. У најновијој подели 30.000 ваучера, они су били највише заинтересовани и узели више од 52 одсто. Слично је било и ранијих година.

Према подацима ЈУТА, осим путовања по Србији, највећи број туриста у трећем добу одлучује се да посети Црну Гору, Републику Српску, нарочито у Требиње, и у Грчку. Директор ЈУТА Александар Сеничић објашњава да им је до епидемије короне веома била популарна десетодневна италијанско-шпанска тура, са заустављањем у Француској. Такође су међу овом циљном групом биле популарне европске престонице Беч, Будимпешта, Праг, Берлин... Чак 40 одсто свих путника били су пензионери.

- На путовања махом иду жене. Велики број ове популације је вакцинисан, па су многи од њих већ искористили одмор у предсезони, од маја до средине јуна, махом у Грчку. Има назнака да би сличан одзив могао бити и у септембру. Проблем је јер наши пензионери, за разлику од западних, имају довољно слободног времена, али не и новца да путују колико желе - каже Сеничић.

Да пензионери, и то посебно даме, све чешће иду и на планинарске излете, потврдио нам је Ранко Краљ из једног од највећих домаћих планинарских клубова, београдске "Победе". Како каже, између 20 и 25 одсто планинара су млађи пензионери, махом између 60 и 65 година, често жене.

- Врло су активни и у солидној кондицији за туре које бирају. То су најчешће једнодневни излети са пешачењима између седам и 10 километара, са једном или две дуже паузе, без озбиљнијих успона. Нарочито су популарне туре када је планинарење спојено са посетом некој бањи, базенима или културно-историјским знаменитостима.

Највољеније дестинације су Фрушка гора, Повлен, Хомоље, Вршачке планине, Дивчибаре. Махом иду између средине пролећа и средине јесени, једном месечно, а водичи прилагођавају излете њиховој кондицији.

ГОСТИ СРБИЈЕ И СТРАНИ ПЕНЗИОНЕРИ

НА основу истраживања ТОС-а о доласку страних туриста у популацији 65 плус у Србију, које је рађено пре неколико година, најпосећеније дестинације за њих су Београд, Врњачка и Бања Ковиљача, Нови Сад и Златибор. Како су наводили, главни мотиви за посету били су културно-историјско наслеђе, природне атракције, близина дестинације и гастрономија. Као и домаћи пензионери, и они обично путују са брачним партнером и пријатељима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације