Друштво

ЈЕДИНСТВЕНА ИЗЛОЖБА У У КРУШЕВЦУ: Шта је стварност, а шта легенда о Моравској Србији

Софија Бабовић

01. 08. 2021. у 14:00

ЗБОГ великог интересовања изложба "Моравска Србија између стварности и легенде" биће пред посетиоцима Народног музеја у Крушевцу све до септембра. Поставка о мање познатим детаљима средњовековне историје Крушевца и Србије, која открива шта се догађало уочи, током и после Косовског боја 1389. године, настала је током обимног истраживања стручњака у оквиру пројекта насталог уз финансијску подршку Министарства културе и града Крушевца.

ЈЕДИНСТВЕНА ИЗЛОЖБА У У КРУШЕВЦУ: Шта је стварност, а шта легенда о Моравској Србији

Цела изложба је интерактивна и осим са кључним окршајем са Османлијама на Газиместану, посетиоци могу да се упознају и са оснивањем крушевачког града 1371. године, градњом цркве Лазарице, првим годинама столовања оснивача средњовековне престонице Лазара Хребељановића (1329-1389). У најави је и специјална публикација.

- НАШ тим истражио је друштвени, политички и економски живот Моравске Србије и 14. века уопште, а говоримо и о привреди, одевању, исхрани, медицини - напомиње историчарка Сања Рутић - Вороторовић, коауторка изложбе. - На шест паноа налази се описани претпостављени ток Косовског боја. Подвлачимо да су чињенице: место, време, актери и погибија оба владара, Лазара са једне, и султана Мурата са друге стране.

Стручњаци су се у раду осврнули и на легенде, писање и одјек након Косовског боја. Посебан допринос дали су саветници Наталија Топличанин, Богдан Вучковић, Димитрије Боротовић, Јелена Стојковић.

- Овај подухват није само намењен крушевачкој публици, циљ је да ова изложба буде представљена свуда где је то могуће и пронесе причу о Крушевцу као о централном граду у средњем веку, али и причу о Моравској Србији - напомиње коаутор Горан Васић, директор Народног музеја у Крушевцу.

ПРИЧА о оснивачу града посебно је значајна. Извесно је да се отац будућег кнеза Лазара звао Прибац, али је занимљиво да Лазар није добио презиме по очевом имену, што је био обичај у средњовековној Србији. Зна се и да му је отац службовао на Душановом царском двору, где је обављао послове пехарника и логотета. Његов углед пренео се на сина. Хребељановић се око 1353. године жени Милицом, потомком Немањиног сина Вукана. Уследиле су драматичне године борбе за превласт српских великаша.

POGLEDAJ GALERIJU

ОД НАКИТА ДО ЛЕКА

У ОКВИРУ поставке о Моравској Србији приказан је и део претпостављеног оружја из средњег века, посуђа, керамике, накита. Као и комплетан родослов Лазаревића, чињенице из живота кнеза Лазара и његових потомака, развој цркве Лазарице као дворске цркве подигнуте након рођења деспота Стефана Лазаревића, приказ бисера моравске архитектуре, али и занимљиве информације о средњовековној исхрани, лечењу, одевању.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације