ХРВАТСКА УПОРНО КОЧИ ПРОЦЕС ТРАЖЕЊА НЕСТАЛИХ У "ОЛУЈИ": Несрећни родитељи подигли споменике деци коју никад нису сахранили

ПРОЦЕС тражења лица несталих током оружаних сукоба у Хрватској 1991-1995. све се спорије одвија, закључак је скупа који су организовала удружења породица несталих и Владине Комисије за нестала лица.

Српске избеглице у "Олуји"

Према речима др Љиљане Крстић из Комисије за нестале, 1.850 особа води се као нестало или убијено у хрватској војној акцији "Олуја", 4. августа 1995.

Њих 1.200 било је старије од 60 година, од чега 540 жена, међу којима, опет, 80 одсто у трећем добу.

- После више од четврт века није се одмакло у проналажењу масовних гробница, ексхумацији и идентификацији - каже Драгана Ђукић, председница Удружења породица "Суза".
- Раније је годишње идентификовано 50-60 људи и мислили смо да је то мало, да бисмо дошли дотле да прошле године не буде идентификован нико. Ове је Хрватска пронашла пет лица, док је двоје убијених у "Олуји" идентификовано, у сарадњи надлежних тела две земље.

Она је додала да Хрватска једина има регистрована и позната гробна места, из којих не ексхумира тела, а породице које су ушле у спор са Загребом те спорове губе и плаћају огромне таксе. Такође, многи тражиоци несталих нису више међу живима.

- Све чешће гробнице по Србији остају полупразне. Родитељи несталом детету и себи подигну споменик, па они умру, а треће место и даље је празно - каже Ђукић.

Др Крстић наводи да у Хрватској постоји 36 регистрованих гробних места. Ексхумирано је 1.050 тела, а њих 700 је предато породицама да буду достојно сахрањени. Још 350 чека потврду идентитета.

- Само у Заводу за судску медицину, у Загребу, постоји 896 посмртних остатака који чекају препознавање, од чега је 400 сигурно српске националности. Мали је проценат породица које нису дале крв за ДНК анализу. Немогуће је онда да се не идентификује тако велики број тела - каже Крстић.

Она додаје да је опструкција на сваком кораку, а да је представник делегације из Загреба, прошлог октобра, на састанку у Београду, сву понуђену документацију и захтеве са српске стране оценио као "циркус".

Будући да је у недавном земљотресу у Хрватској страдала лабораторија, па се не може окончати утврђивање прелиминарно већ идентификованих тела, Београд је предложио да процедуру заврше овде и да се тела пребаце, не би ли породице што пре дошле до остатака својих најмилијих. До данас није стигао одговор из Загреба. Није било интереса чак ни за предлог да се заједнички ураде извиђања неких гробних места у Србији, као што је нпр. Кудељара Богојево.

Веран Матић, изасланик председника Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском потврдио је да није успео да успостави прави контакт са представником надлежног хрватског повереништва за питања несталих и да из Загреба стално стижу оптужбе да Србија не да документацију. Он сматра да је једини начин да процес ексхумације и идентификације мрдне са мртве тачке да буде потписан нов споразум. Идеја је да не траже мртве посебно једна, а посебно друга страна, већ да заједнички раде на истим случајевима, као и да се у цео поступак укључе међународне институције.

Пре свега- Међународни комитет Црвеног крста и Међународна комисија за нестале. Црквени крст једини има споразуме са државама чији су представници били у некадашњим посматрачким мисијама у Хрватској, и који су извештаје похранили у тим земљама.

- Имамо уговор и са Стејт Департментом за коришћење сателита, па смо недавно затражили лоцирање једне могуће масовне гробнице из акције "Бљесак". Био сам у Глини прошле недеље када ми је један од повратника рекао да је на њиви, на путу ка Двору, уочено постојање људских остатака. Замолио сам људе из Српског националног вијећа да узму податке од особе чија је њива, а која живи у Загребу, и да се обаве прелиминарна истраживања - каже Матић, и додаје да мештани Глине кажу да ускоро питање несталих неће никог занимати јер се људи на Банији боре економски да преживе.

- Можда је то неком и циљ да се процес толико успори док сви на њега не забораве - примећује Матић.

Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске констатовао је да хрватски органи, избегавајући ексхумацију, прикривају почињене ратне злочине.

- Изиграли су све потписане споразуме. Годишње бележимо око 400 напада на Србе. Повратака је све мање. Од 2002. до 2015. у Хрватску се вратило 15.000 Срба, али се 35.000 из ње иселило. Било их је 186.000 пре деценију, а онда је, након ступања на снагу Закона о пребивалишту, око 70.000 избрисано. Овогодишњи попис ће вероватно показати да их нема више од 100.000 - каже Будимир.

Препоручујемо

Политика

1 1

НИКАД ЗАБОРАВИТИ УСТАШКИ ПИР: Радикали послали јасну поруку на годишњицу "Олује"

04. 08. 2021. у 15:38

Друштво

0 1

КАД НЕКО НЕМА СВОЈУ ИСТОРИЈУ, ОН ОТИМА ТУЂУ! Весић о Олуји - Протерано је 300.000 Срба, убијено преко 2.500 српске нејачи

04. 08. 2021. у 11:35

Политика

0 11

НА ДАНАШЊИ ДАН ДЕЧАК (12) ЈЕ ВОЗИО СВОЈУ БАКУ НА ТРАКТОРУ УСРЕД ГРАНАТИРАЊА: Бежали су заједно са 220.000 Срба у операцији "Олуја" (ФОТО)

04. 08. 2021. у 11:14

Политика

1 2

ПАЛМА: Инцко тражи да се казне они који негирају геноцид, а у Хрватској га славе

04. 08. 2021. у 11:06

Друштво

1 0

СТЕФАНОВИЋ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ "ОЛУЈЕ": Србија данас гласно тугује, нема ничега што ће залечити ране на души преживелих

04. 08. 2021. у 10:03

Регион

14 6

УСТАШЛУК НА Н1: Хрватски генерал Србе називао "Хрватима православне вероисповести", водитељи ћутали као заливени, а о злочинима ни речи!

03. 08. 2021. у 21:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације