ХТЕЛИ СУ ДА ЈЕ ПРОДАЈУ ЗА 600.000 ЕВРА: Све о слици и "Благовештанском сабору" о коме говори ово уметничко дело
У АКЦИЈИ коју су извели припадници СБПОК и швајцарске полиције ухапшен је Слободан Гајин и још неколико осумњичених, који су покушали да продају вредну слику "Благовештански сабор" аутора Влаха Буковца за 600.000 евра.
Слику "Благовештански сабор" насликао је Влахо Буковац, а ово дело је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао. Благовештенски сабор је био сабор Срба у Аустријском царству који је одржан 2. априла 1861. на дан црквеног празника Благовештење и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске.
Имао је 75 чланова (25 црквених лица + 3 епископа) који су изабрани од свих Срба, јер није било времена да се утвђује имовни цензус.
Одлуком да дозволи сабор политичког карактера, бечки двор је признао Србе као посебан политички народ. То је изазвало охрабрење међу српским, али и велико негодовање у мађарским политичким круговима. Аустријска круна је поново применила своје "златно правило" да награда једној групи поданика истовремено представља и казну за друге.
А, да ни Срби не би тај поступак доживели као велику милост, цар је присуство сабору ограничио на српске представнике из дотадашњег Војводства Србије, изузимајући област Војну границу.
Благовештенски сабор окупио је најугледније представнике Срба из Угарске. Имао је 75 изабраних представника, међу којима 25 свештеника на челу са тројицом епископа. У Новом Саду, Великом Бечкереку и Вршцу бирана су по два посланика за сабор, а у Сомбору и Кикинди по три. Сваки срез је давао по једног посланика на 500 бирача, а општине са мање бирача могле су да бирају по једног посланика.
За посланика је могао да се кандидује сваки Србин, аустријски држављанин, који је имао минимум 30 година и сва грађанска права. Поред Мајске скупштине ово је једини српски сабор на подручју Хабзбуршке монархије на коме се искристалисала елита српске интелигенције тог времена. Сабор је имао конзервативно-клерикални карактер у којем је велику улогу имала црквена јерархија. Управо на том заседању они су се први пут сукобили са либералним тежњама грађанских политичара.
Либералну групу која се залагала за уставни пут уз помоћ Угарског сабора са Милетићем на челу чинили су - Ђорђе Радак, Јован Ђорђевић, Јован Живковић, прота Ђорђе Бранковић (касније ће постати патријарх Георгије) и неколико племића.
Умерењачку, средњу струју која је заговарала ослонац на Беч и сједињавање са Троједном краљевином а затим заједничке преговоре са Угарском, предводили су Ђорђе Стратимировић и Јован Суботић. Највећи број гласова добила је Рајачићева конзервативна опција.
Без обзира на идејна и идеолошка размимоилажења, Благовештански сабор је у заједничким закључцима, у 16 тачака, изнео захтев за Српском Војводином, засебном територијом која би захватала читав Срем (Румски, Илочки и Вуковарски срез), Бачку, Банат и Војну границу на челу са војводом, са српским грбом и заставом, политичком и судском управом.
ПО ОКОНЧАЊУ Благовештенског сабора аустријски цар је српској делегацији предвођеној Рајачићем обећао да ће испунити све српске захтеве. Тиме је, заправо, припретио Мађарима да према Бечу буду попустљивији. Обећање дато Србима, међутим, никада није испунио. Тај његов поступак отегао је унедоглед решавање српског питања у Угарској. Упркос томе, историчари су сагласни да Благовештенски сабор, трећи сабор Срба после Темишварског (1790) и Мајске скупштине (1848), заузима посебно место јер је веома снажно утицао на развој политичке мисли Срба у Угарској.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)