КРАЉЕВИЋ ПЛАНИНСКИХ ВРХОВА: Момчило Краљ (17) најмлађи је члан Планинарског клуба Победа који се попео на највишу тачку Арарата

НАЈВИШИ врх Турске недавно је савладао седамнаестогодишњи Момчило Краљ. Успоном на највишу тачку планине Арарат, постао је најмлађи члан планинарско-спортског клуба Победа који је освојио место на ком је према библијским записима Ноје искрцао своју барку.

Архива

Изазов и за старије планинаре, врх висок 5.137 метара, гимназијалац из Београда савладао је снагом, вољом, али и младалачким ентузијазмом.

Експедицију из Србије чинило је дванаест љубитеља природе и освајања њених врхова. Најстарији члан екипе био је више од пола века старији од Моме. Успон на Арарат није био лак због велике разлике у температури, у подножју је било 40 степени, док их је на врху, вечито прекривеном снегом и ледом, дочекала изузетно ниска температура, чак седам степени испод нуле.

Јак ветар и клизав терен додатно су им отежавали кретање, али сви упорни планинари стигли су до циља.

- Било је непоновљиво - говори нам Момчило Краљ. - Изазов је био велики, али нисам се бојао. Неописива је срећа коју сам осетио када сам схватио да сам успео. На врху нас је дочекао магичан призор који ниједан објектив фото-апарата не може верно да пренесе. Те слике ћу заувек носити у себи. Мада на фотографијама изгледа као да се група људи попела на Авалу и забола заставу, нама није било тако. Чудесан је осећај кад си тамо. Јак ветар, разређен ваздух, атмосфера у групи када смо схватили да је све прошло како смо планирали. Невероватно!

Фото Приватна архива

МОМА је направио хиљаде малих корака и мањих победа да би стигао до овог циља. Уз оца Ранка, дугогодишњег планинара и вођу експедиција, верао се по брдима и пре него што је кренуо у основну школу.

- Планинарим дуже него што знам за себе. Не памтим где сам све био. Идем са татом и - не жалим се. Питам га само када и где путујемо - непосредан је Мома.

Освајао је прво мале врхове, а онда се пео све више и даље. Био је на врху Атоса, па на највишем врху мароканског Атласа (4.167 метара). Највећи изазов за њега је био успон на Проклетије.

- Успон на Проклетије ми је био много тежи него на врх Арарата - каже нам Мома. - Арарат је купаста, вулканска планина и много је било лакше да је савладамо. Имао сам већ успон на више од 4.000 метара и отприлике знао сам шта ме чека. Осим оштрих промена времена, сталног ризика од лавине, потребан је и добар водич. А ми смо га имали.

 

Фото З. Јовановић

ВОЂА експедиције био је Влада Матковић, председник Победе из Београда, иначе најбројнијег планинарског клуба у Србији. Доајен планинарења и освајач многих планинских врхова пет пута је ишао у поход на планину смештену на североистоку Турске, недалеко од граница са Ираном и Јерменијом.

- Момчило је изузетан момак и за њега је ово био посебан изазов - говори нам Матковић. - Мома не треба да потцењује свој успех. Има само 17 година, а попео се на веома висок врх. Ниједном његовом вршњаку из Победе то није пошло за руком. Био би ово за њега опасан успон да није прошао обуку и раније ишао на велике висине. Сви који се пењу више од 3.000 метара у опасности су од висинске болести, која може да доведе до едема плућа. Зато смо у сваком кампу мерили сатурацију. Јак ветар нас није изненадио. Време нас је послужило, без проблема смо се попели и сишли.

Вођа експедиције признаје да му је помоћ "краљевића планинских врхова" много значила:

- Кад му кажем: "Момо, понеси уже", он не пита: "Зашто ја?". Ако треба да се нешто понесе од заједничке опреме, Мома први скаче. Ако треба да се донесе воде, он је већ донео. То је наш Мома. Њему не треба нешто два пута рећи. Много ми је драго што је био са нама у екипи. Помагао ми је свакодневно, без обзира на то што је био најмлађи.

СПОРТСКИ дух Мома већ годинама развија и у рагби клубу Црвена звезда. Неколико пута надметао се у планинарској оријентацији, и био јуниорски првак Србије. А, у Тринаестој београдској гимназији члан је планинарске секције.

- Заволео сам планинарење као дечак и увек ћу га волети. Обожавам планину и висину - каже Мома. - Скоро све врхове у Србији сам упознао, а волео бих да савладам још многе широм света. Свака планина је другачија и има своје чари. Највише се бојим неопрезних планинара који друге доводе у опасност. Кад је врх у снегу и леду лако може да се направи лавина. Планинарење је најбољи спој спорта и туризма.

Волео би Мома и да се поново пење на највиши врх мароканског планинског ланца Атлас. У ствари, више би волео да опет види све градове кроз које је тада прошао и ужива у мароканској кухињи која га је освојила. Пре тога, испред њега је Триглав, чији ће врх дохватити за две недеље.

Фото Приватна архива

ПРВИ ПУТ НОСИО ДЕРЕЗЕ

- ЗА успон на Арарат није потребна посебна опрема, осим дереза за ходање по снегу и леду - каже Момчило. - Било ми је необично да ходам у њима. Први пут сам их обуо. Опрема, за дивно чудо, није била много тешка. Успон на Арарат трајао је четири дана. Првог дана смо се попели до првог кампа који је био на 3.200 метара, следећег смо стигли до 4.200 метара, а онда смо око један после поноћи кренули ка врху. Стигли смо око девет ујутру. На првом кампу у повратку имали смо довољно времена да се одморимо и да скупимо снагу за повратак. Четвртог дана били смо на месту одакле смо кренули. Из вечите зиме вратили смо се у лето, из зимских јакни у мајице.

Фото Приватна архива

КРЕНУЛИ У ПОХОД НОЋУ

СЕЗОНА пењања на планину Арарат је кратка, траје само два месеца током јула и августа, премда људи крећу већ средином јуна, али и у септембру. За просечног пењача потребно је три дана да се дође до врха. На првих неколико километара могу се срести козе како пасу на травнатим падинама и видети номадски шатори. Планина има своју микроклиму са јаким ветровима, великим снеговима и заслепљујућом маглом. Горе је и Сунце опасно јер је његова топлота често узрок лавинама. Није чудо што су планинари Победе кренули у поход ноћу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације