ПРОТИНИМ ПРЕГАЛАШТВОМ НИКЛЕ ДВЕ БОГОМОЉЕ: Свештеник Стојадин Павловић на јединствен начин спојио Дивчибаре и чувени Мачков камен

АТРАКТИВНИ планински туристички центар Дивчибаре изнад Ваљева и легендарни Мачков камен код Љубовије, поприште жестоких борби српске и аустроугарске војске у Првом светском рату, нераскидиво су спојени духом и вером.

Фото СПЦ

На овим местима, у Колубарском округу, наиме, налазе се безмало идентичне богомоље посвећене Светом Пантелејмону, односно Светом деспоту Стефану.

Обе цркве, по пројекту архитекте Тихомира Дражића из Ваљева, изграђене су прегалаштвом проте Стојадина Павловића, вишегодишњег директора Патријаршијске управне канцеларије, рођеног на Мачковом камену, као пупчаном врпцом везаним и за Дивчибаре, где је својевремено службовао као парох.

Неимарски подухвати успели су уз благослов епископа шабачког Лаврентија, а Храм Светог Пантелејмона на Дивчибарама обележава две деценије од освећења...

- Овај мали, а за Дивчибаре битан јубилеј, смештен је у више значајних годишњица које се тичу ове планинске лепотице - каже прота Стојадин Павловић.

- Од помена имена Дивчибара протекло је 545 година. Започела је двестота година од доласка кнеза Милоша Обреновића на Дивчибаре где је овај познати српски владар имао стада говеда. Навршило се 95 година од оснивања Здравственог друштва Дивчибаре и девет деценија откако је ова прелепа висораван на планини Маљен проглашена за климатско-туристичко место. Када је почела градња храма на Дивчибарама, на Златибору је подизан импозантан храм, који је касније завршен. На Копаонику је знатно касније започет, а Тара је имала једну капелу Манастира Рача.

Фото В. Митрић

СВЕШТЕНИК Павловић подсећа да је идеја о градњи храма на Дивчибарама стара више од 80 година. Митрополит Јосиф Цвијовић и владика Николај боравили су на Дивчибарама 1940. године са намером да изнађу место где би се градио храм. Њихово опредељење је било за локацију где се данас налази Хотел "Маљен". Други светски рат, међутим, осујетио је ову намеру.

- Локалитет звани Титов гај на којем се налази храм дивчибарски изабрали смо тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и ја, у сарадњи са руководством Општине Ваљево и тамошње туристичке организације - каже прота Стојадин.

- Постављањем темеља, који су ископали ученици Богословије "Света Три Јерарха", током школске 1995/1996. године, руководио је прота Милан Томић, тадашњи архијерејски намесник у Лозници. Након завршених темеља и двогодишње паузе у градњи, одлуком епископа Лаврентија преузео сам руковођење радовима, са формираним одбором за изградњу храма, који је освећен на дан Светога Пантелејмона 2001. године.

СЕСТРИНСКА Црква Светог деспота Стефана на Мачковом камену, Фото В. Митрић

Потом, почела је градња Визиторског центра, површине 1.500 квадратних метара, чији је инвеститор била Црквена општина дивчибарска, а главни финансијер тадашњеМинистарство економије. Ни десетак година од почетка градње, објекат није завршен...

- Велику захвалност за прихватање тог пројекта дугујем епископу Лаврентију, који је показао како се стварају услови за обављање културне и духовне мисије нашег народа - говори нам прота. - Осим тржишне, првенствена вредност овог здања је његова намена, јер за кориснике најпре треба да има децу и омладину са наших простора и из расејања.

Објекат је, што се тиче грађевинског и занатског нивоа, могао давно да почне са радом.

Чврсто верујем да ће се то ускоро десити имајући у виду чињеницу да се однедавно у трону епископа ваљевских налази преосвећени Исихије који је у Ваљево дошао са места првог човека једног од најуспешнијих манастирских домаћинстава Српске цркве.

ПРОТА Павловић, својевремено и председник Месне заједнице Дивчибаре, вели, са посебном благодарношћу сећа се ктитора, приложника и чланова Одбора за изградњу храма.

- У ери презаузетости послом, за време одмора људи имају више времена за себе и своју душу, присуством богослужењу у ходочасничком или туристичком смислу - каже свештеник Павловић.

- Две деценије, откако су отворена врата дивчибарске светиње, она је својим настајањем и звонима пробудила Дивчибаре.

ПЛАНИНСКА ЛЕПОТИЦА

- ДИВЧИБАРЕ су планинска лепотица која дише здрављем - каже прота Стојадин.

- Добро је да се знатно увећавају садржаји који су недостајали Дивчибарама. И позитивно је што ће поред Ваљева и општине Мионица, Косјерић и Пожега, катастарски присутне на Дивчибарама, територијално знатно проширити ово туристичко подручје. Градска управа Ваљева са градоначелником Лазаром Гојковићем показује заинтересованост за решавање актуелних инфраструктурних недостатака. Надам се да ће Дивчибаре у скорој будућности објединити потенцијале свих туристичких, појединих привредних и ванпривредних грана и постати туристичко средиште за подручје Ваљева, Пожеге, Косјерића и Мионице.

Препоручујемо

Друштво

0 0

НАСТАВЉАЈУ СЕ ПРОЛЕЋНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ: У појединим деловима земље је могућа киша

08. 03. 2026. у 07:10

Друштво

0 3

ОД ПРАВА ГЛАСА ДО ПРАВА НА ЖИВОТ: Осми март — празник који је постао светски бедем слободе

08. 03. 2026. у 07:00

Друштво

0 0

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПОЛИКАРП: Сматра се заштитником добрих људи, а ево коју молитву треба да изговорите

08. 03. 2026. у 06:42

Друштво

0 0

РАКЕТНИ УДАР НА МИРОВНУ БАЗУ УН У ЛИБАНУ: Српски војници нису угрожени

08. 03. 2026. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације