СТРМОМ СТАЗОМ ГРАБИ И СТАРО И МЛАДО: На лицу места - на бугарском Кончету, једној од најопаснијих планинских стаза света (ФОТО)

КОРОНА је неког отерала у мишју рупу, а неког међу богове - кажу бројни поклоници тзв. словенског Олимпа, планинског масива Пирин у Бугарској, који име дугује древном богу громовнику Перуну.

Фото Б. Субашић

Назив Вихрена, највишег пиринског врха на 2.914 метара изнад мора, казује да је овде често боравио Вихр или Вихор, љутити старословенски дух ветра, замишљан као човек окружен вртлогом урагана.

Он изгледа није променио адресу међу бљештавим мермерним стенама, судећи по ћудљивој вихренској клими, али ни она ни пандемија нису успеле да растерају планинаре, међу којима су били и репортери "Новости". На голим оријашким литицама, планинари изгледају као мрави који упорно миле навише, опчињени бљештавим белим врхом вихренске прирамиде, само шест метара ниже од Олимпа. Најбројнији су Бугари, а следе Срби, који се пословично брзо прилагоде свакој кризи и настављају да путују.

Балкански угоститељи из Банског под Пирином сада се радују суседима Балканцима као никада раније. Већ дуже од годину дана, од почетка пандемије, нема гостију из Европске уније, који су од уласка Бугарске у ЕУ постали најбројнији у једном од највећих планинских спортско-туристичких центара. Велики луксузни хотели зврје празни и окружени високом травом, затворене су бројне велике спортске продавнице и супермаркети. Закључани су чак и мале мењачнице и киосци са брзом храном. Радници малобројних ресторана у којима се чекао ред за место, сада салећу и вуку за рукаве малобројније туристе да сврате у њихове локале.

- Прошла зимска сезона нам је потпуно пропала, а да нема вас планинара и послетилаца џез-фестивала ни сада не бисмо имали госте - јадао нам се таксиста Атанас. - Корона је уплашила све, осим нас Балканаца. Ми смо на све навикли.

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Полако нас је возио ка Националном парку "Пирин" кроз стамбено насеље Банско у коме су капије облепљене читуљама и црним марамама. После неког времена, постало је изненађење видети капију без обавештења о смрти укућана. Ова суморна слика избледела је чим смо ушли међу столетне борове Националног парка "Пирин" под Вихреном, чудом природе под заштитом УНЕСКО.

На стрмој стази од раног јутра грабе према врху групе људи свих генерација и љубазно се јављају и разговарају као да се познају сто година, иако се виде први пут у животу.

Немогуће је одолети узбуђењу и навали адреналина коју изазива пењање на свету планину Старих Словена.

Насупрот Вихрену, између врхова Кутело и Бански Суходол налази се један најопаснијих планинских превоја на свету. Име му је Кончето, у преводу Коњић, јер су га, по легенди, људи некада прелазили то уско планинско седло тако што би га зајахали и померали се миц по миц. Јахање гребена широког седамдесетак центиметара, чије се литице стрмо спуштају у стотинама метара дубоке поноре, поново је реалност "захваљујући" прошлогодишњим страховитим лавинама и одронима. Природне силе су покидале дебелу челичну ужад за обезбеђење прелаза преко Кончета, које поново прејахују само најодважнији молећи Перуна и Вихора да се не разљуте. Када сиђу у долину прослављају авантуру лумпујући.

Ништа се није променило од времена када су римски хроничари забележили да су на Балкану рођени Марс, бог рата и Дионис, божанство разузданог весеља.

ДЕВИЧАНСКА ДИВЉИНА

НАЈБРЖИ међу пењачима су планински тркачи, који скакућу по стенама као да су рођаци овдашњих дивокоза које неће ни трепнути ако им приђете, јер овде нема лова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације