Друштво

ОД ШТАЛЕ СТВОРИЛИ СЕОСКИ РАЈ: Архитекте Трајковић из Врања пре 14 година из града прешли у село не зазирући ни од тешког физичког рада

Ј. СТОЈКОВИЋ

01. 09. 2021. у 13:26

У ТРЕНУТКУ када нам се Дуња родила одлучили смо да наш мали изнајмљени стан од тридесетак квадрата у Врању заменимо већим простором. И одлучили смо да реновирамо сеоско домаћинство, напуштено и оронуло, у мом родном селу Суви Дол. Дуња има сада 14 година, и кад погледам старе фотографије видим колико смо тога урадили и како полако живимо сан, али не одустајемо ни од нових планова.

ОД ШТАЛЕ СТВОРИЛИ СЕОСКИ РАЈ: Архитекте Трајковић из Врања пре 14 година из града прешли у село не зазирући ни од тешког физичког рада

Овако, за "Новости", говори архитекта Снежана Трајковић, уредник програма у врањској Школи анимираног филма. Од тренутка када су се одлучили да из града Врања оду у село, до данас када истински уживају у плодовима свог рада и стварања неких лепих амбијената и "слика у пејзажу", на свет су дошли Сава (11) и Љубица (8), а Снежана и њен супруг Горан Трајковић и даље стварају другачији свет.

Првенствено за своју породицу, али и за прве госте који пристижу ових дана у њихову оазу која је уједно и прво сеоско пољопривредно газдинство регистровано за туризам у овом крају.

Почели су од старе кућице од блата, а потом су реконструисали још неколико објеката. Снежаним супруг Горан такође је архитекта али ниједно ни друго нису презали од тешког физичког рада. Све што су урадили углавном су урадили сами.

- Све објекте који су били стари више од 70 година, реконструисали смо с поштовањем. Функција и форма су задржани, у кући и летњиковцу су зидови од непечене цигле, кућа је здрава и дише са нама. Помоћни објекти, племња и штала нису имали испуну па су од цигле. Готово 80 одсто послова смо сами урадили. Ми јесмо архитекте али смо успут научили много. Имали смо много праксе. Помагали су нам и родитељи кроз несебичну подршку и физички рад без кога нема живота на селу. Тај живот јесте леп, али је врло тежак и захтеван што људи из града често не виде - искрена је Снежана.

Ова четрдесетпетогодишња жена се и родила у овој кући коју је обновила и која је сада њен дом. И прве године живота провела је у њој окружена природом. У овом сеоском домаћинству гости нису само гости.

Скромни смештајни капацитети са свега осам лежајева чине да се и те како осети породична атмосфера, што је Снежани и Горану била идеја водиља. Овде гости могу учествовати у сеоским пословима и осетити како заиста изгледа живот на селу. За Снежану је најважније што је успела да се избори за нешто што није ни слутила да ће бити нека врста њеног професионалног опредељења, али уз помоћ Министарства туризма где је конкурисала за субвенције почела је да се озбиљније посвећује туризму.

- Присталица сам целоживотног учења. Стално стичем нова знања. Тако је било и са овим послом научила сам да напишем озбиљан пројекат и да направим буџет, и уз помоћ министарства да се изборим за то да можемо пружати угоститељске услуге. Од министарства смо добили субвенционисани кредит, та средства враћамо, али по повољним условима и са грејс периодом - каже Снежана.

Горан је, са друге стране, са својих десет прстију направио готово сваки комад намештаја у ентеријеру где много детаља асоцира на краву. Назвали су своју сеоску кућу "Му му" и не крију да је то зато што се налази на месту где је била штала.

СЛОГА КУЋУ ГРАДИ

ПОРОДИЦА Трајковић је заузета готово целог дана и сви сложно раде, јер је како кажу то кључ успеха сваког домаћинства. Чувају животиње и гаје органско поврће и воће. Горан израђује уникатни намештај од пуног дрвета, Снежана осим за своју породицу кува и за госте и како каже невероватно ужива у свему томе. Деца помажу у свим пословима од поспремања соба до припреме хране.