КРАЈПУТАШ ИСКЛЕСАЛИ БАЈОНЕТИМА: Први споменик у Великом рату подигли српски војници мајору Василију Луковићу у селу Јабланица

ЗЛАТИБОРЦИ новим белегом чувају успомену на браниоце границе 1914.

Фото Златибор прес

У КАМЕНУ са траговима крви и шрапнела гранате која је на коти Цигла у селу Јабланица убила команданта, војници су, само дан након што су 9. августа 1914. године (по старом календару) спречили 16. аустроугарски корпус да избије на Златибор и пошто су сахранили мртве другове - бајонетима урезали епитаф:

"Мајор Василије Луковић погинуо 9. VIII 1914. г. Испунио своју дужност према Краљу и Отаџбини... Завидимо ти, и поздрављамо ти породицу..."

- Ово је, колико се зна, у Србији први споменик подигнут у Великом рату и то у време Церске битке. У години уочи 100-годишњице одбране Србије покренули смо иницијативу да белег постане део новог обележја и да се уз одуживање дуга храбрим браниоцима границе, скида вео заборава са догађаја на јужном делу Дринског фронта - казују пензионeри, прота Радован Ћосић (83) из Ужица и Вукомир Божанић (68), председник ТУ "Јабланица".

Вукомир Божанић, Фото Златибор прес

Прота Радован Ћосић, Фото Златибор прес

УБРЗО су Златиборци, уз помоћ историчара ужичког Музеја Радивоја Папића, аутора књиге "Ужичка војска и четврти пук 1914.", сазнали да je мајор Василије Луковић родом из Кнића, а командовао је 3. батаљоном IV (ужичког) кадровског пука у Лимском одреду. А овај одред је био у саставу ужичке војске, која је имала задатак да штити леви бок три српске армије, да брани гранични фронт од Рогачице до Прибоја и запречава све правце који воде ка Ужицу, у долину Западне Мораве и на Пештер.

У окршајима са четири-пет пута надмоћнијим Швабама, који су надирали из Босне и преко Лима, уз јеку топова и борбе често на бајонет и гушање, 21. и 22. августа - на Цигли, Црном врху и Оштрељу погинуло је преко 100 војника и добровољаца Лимског одреда, као и мајор Луковић.

- Тела погинулих су тек 1939. године са грудобрана отаџбине пренета у спомен-цркву у Прибоју и село Штрпци у општини Рудо, а неки и у породичне гробнице. Посмртне остатке мајора Луковића (1881-1914) брат Теодосије, генерал, пренео је у порту цркве у родном Книћу у Шумадији - казује Божанић.

ЧУДНА је била судбина крајпуташа украј путељка који је из златиборског села Јабланица водио на некадашњу тромеђу две царевине - Турске и Аустроугарске и Србије.

Прота Радован Ћосић био је три деценије служитељ олтара у Јабланици и, за "Новости", сведочи да је на Белој глави, при одласку да свети водицу 1973. године, у врзини, открио од црвенкастог камена истесан споменик.

- Био је лицем окренут земљи, па га очистим и "сменом 8" снимим. Прве комшије, браћу Милана и Горчета Вујића позовем да колицима споменик превезу у шупу, да га ко не оштети. Сеоска организација СУБНОР-а била је против враћања споменика и уређења места јер су се у натпису помињали краљ и отаџбина. На гробно место је враћен много година касније - казује Ћосић.

У спомен-чесму, коју су подигле општине Чајетина, Прибој и Рудо, недалеко од тромеђе и карауле на Цигли, уграђен је стари крајпуташ. У камену су делови одеће и опреме српских ратника - шајкача и чутурица из које истиче вода, дело вајара Владана Митровића из Трнаве.

Стражу мајору чувају саборци, у мермеру је 37 имена. Около је парк пријатељства, поправљено је шест километара пута од центра села.

ПОМЕН У славу храбрих браниоца границе 1914., Фото Златибор прес

НАРОДНИ САБОР НА ЦИГЛИ

ЗЛАТИБОРЦИ се поносе што је Цигла једно од ретких места у округу где се на народном сабору одају почасти јунацима Великог рата. Од 2014. године, у недељу по Госпођиндану, на ходочашће и помен долазе и комшије из Лимске долине, а и Шумадинци.

АНТИЧКИ ПРИМЕР ЖРТВЕ

- КАМЕНИ белег на Цигли, сведок једног данас скоро незамисливог војничког односа према отаџбини, народу, војничкој части и спремности на жртву, који се може равнати са најсветлијим античким примерима, читав један век нас је опомињао да одамо дужну пошту том херојском времену и прецима - подсећа Вукомир Божанић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације