Друштво

ТРАГИЧНА СТАТИСТИКА У СРБИЈИ: Око 90 младих годишње дигне руку на себе

Новости онлајн

08. 09. 2021. у 09:59

СУРОВА статистика бурног тинејџерског доба сведочи да суицид представља водећи узрок смрти у адолесценцији и да годишње око 90 младих особа у Србији дигне руку на себе.

ТРАГИЧНА СТАТИСТИКА У СРБИЈИ: Око 90 младих годишње дигне руку на себе

Сваке године око хиљаду људи у Србији дигне руку на себе, а сурова статистика бурног тинејџерског доба сведочи да самоубиство представља водећи узрок смрти у адолесценцији и да годишње око 90 младих особа у Србији дигне руку на себе.

Суицидологија полних различитости сведочи да жене чешће покушавају, а мушкарци чак три пута чешће успевају да изврше суицид – покушај самоубиства код женског пола најчешће је везан за узимање прекомерне дозе лекова или сечење вена, док се мушкарци неретко убијају ватреним оружјем или вешањем.

У покушају да разумеју због чега су неки одлучили да „врате Богу улазницу” за живот, многе особе траже социјално прихватљива објашњења или се окрећу филозофском тумачењу да „самоубице не постоје – њих су убили други”. Стручњаци, међутим, тврде да је самоубиство манифестација болести, пре свега депресије, те да је за оба пола карактеристично да руку на себе дижу на почетку болести, када особа има снаге за самоубиство, или на крају болести – када се чини да је борба с демонима депресије добијена.

– Иако је самоубиство вишедимензионалан феномен, одузимање сопственог живота најчешће је манифестација менталне болести, депресије пре свега. За младе разлози за суицид могу да буду лоши породични односи, несналажење у школском окружењу и вршњачко насиље. Међу особама средњег доба фактори ризика су незапосленост, проблеми на послу, финансијске неприлике, развод или одвајање, а код старијих – одлазак у пензију, тешка соматска болест и лоша социјална подршка.

Ипак, за све старосне групе најважнији фактор ризика за суицид је психијатријска болест – истиче Славица Ранисављев, психолог у Хуманитарном центру „Срце”, који се бави превенцијом суицида и додаје да је половина особа које су извршиле суицид већ раније то покушала да уради.

Септембар је у календару Светске здравствене организације уписан као месец подизања свесности о превенцији самоубиства, а стручњаци за ментално здравље упозоравају да самом суицидалном чину претходи низ епизода ризичних понашања на које нико није обратио пажњу. Наиме, особе у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли, често се осамљују, битно мењају понашање и животне навике, песимистички су уверени да „никад неће бити боље” и понекад наглас изговарају реченице о бесмислу живота.

Суицидалне жеље и мисли могу бити „маскиране” и одређеним ризичним понашањима, као што су алкохолизам, наркоманија, брза вожња и самоповређивање. Стручњаци, међутим, подсећају да је суицид метафора о капи која прелива чашу – нико се не убија само зато што је притиснут егзистенцијалним или љубавним проблемима, већ због тога што се осећа усамљено и без подршке.

(Политика)