НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Београд одаје почаст знаменитим Јеврејима (ФОТО)

НА једној од најнеобичнијих београдских зграда у стилу сецесије, од бетона и гвожђа, у Улици краља Петра 19, где се данас налази "Кафетерија", 1. септембра осванула је спомен-плоча која обавештава пролазнике да је ту некада радио Робни магазин "Були".

Фото М. Анђела

"Ово здање подигао је Бенцион Були, власник једне од највећих текстилних индустрија у Србији, банкар и велики добротвор српског и јеврејског народа," пише на плочи. "Изграђена је 1907, по пројекту архитекте Виктора Давида Азриела, у сецесионистичком стилу, препознатљиве орнаментике и декорације. Ово здање представља претечу данашњих тржних центара. Од 2016. враћено је у власништво Јеврејске општине Београд."

Робни магазин БУЛИ био је, у ствари, прва робна кућа у Србији, позната по квалитетној роби, фиксним ценама, малој маржи и великом промету, а Бенцион је био члан Народне радикалне странке и први Јеврејин изабран за народног посланика.

Његов брат Хуго донео је из Беча 1896. прву фудбалску лопту у Србију и заједно са Густавом Фајфером руководио првом фудбалском утакмицом одиграном у Београду. Други брат, Мориц био је лекар бактериолог. У Првом светском рату је учествовао у сузбијању пегавог тифуса у Нишу, а по ослобођењу залагао се за изградњу савременог водовода у главном граду. Захваљујући њему подигнута је лабораторија за испитивање воде.

Foto: Фото М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

Трећи брат Жак био је познати београдски трговац и власник хотела "Ројал", у Краља Петра 56. Његов син Мони де Були био је песник, новинар и књижевни критичар. После Првог светског рата отишао је у Париз и ушао у круг најпознатијих француских надреалиста.

Бенцион Були умро је 21. августа 1933. у Бечу. Трећину своје заоставштине поклонио је Београдском универзитету, а две трећине Јеврејској сефардској општини. На плацу где се налазио његов летњиковац, у Улици Љутице Богдана, данас је болница "Драгиша Мишовић".

Спомен-плочу поставило је Удружење "Мазал" - јеврејско женско друштво, у сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу. Спомен-плоча на Робном магазину друга је таква, постављена у оквиру пројекта "Јевреји наши суграђани - да се не заборави". Прва је, како објашњава Софија Француски Леви, једна од оснивачица друштва "Мазал", постављена још 2017. на згради некадашњег Дефектолошког факултета, данас Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, у Улици Високог Стевана 2. Ту се некад налазила амбуланта, која је, по окупацији Београда у Другом светском рату, претворена у чувену Јеврејску болницу. У марту 1942. Гестапо је одатле одвео 800 болесника, лекаре и болничко особље гасним камионом - душегупком, у смрт.

Фото М. Анђела

Преживео је једино др Букић Пијаде, потпуковник Краљевске војске, председник Сефардске општине и градски одборник, ког су Немци пребацили у бањички логор, да лечи затворенике све до своје смрти, у септембру 1943. Како каже Француски Леви, идеја је да и др Пијаде у скорије време добије своју плочу.

Ускоро би требало да буде постављена и спомен-плоча на месту Старе синагоге Ел кал вјежу, на Дорћолу. Она је изграђена 1671. године, али је уништена за време аустријске окупације Београда (1688-1690). По повратку Турака, крајем 17. века, Јеврејима је дозвољено да подигну на том месту Ел кал вјежу (стара синагога). Више пута је оштећена у пожарима у 18. и 19. веку, а обновљена за време кнеза Милоша Обреновића.

- Кнез Милош је волео да долази суботом на службу и слуша једног кантора како пева - каже Француски Леви. - Чак је синагоги поклонио бронзани лустер, али је његова судбина данас непозната. На месту Старе синагоге градиће се пословно-стамбени објекат, али су њени темељи заштићени и моћи ће да се виде кроз стаклени под. Синагога је, иначе, срушена педесетих година прошлог века.

Фото ВН

Наша саговорница наводи и један догађај везан за кнеза Милоша и његове симпатије према Јеврејима. Управо један од јеврејских писаца са Дорћола, Давид Хајм, спасао га је могуће смрти јер је чуо да се спрема атентат на кнеза и о томе га обавестио. Давид Хајм је био низак човек, па му се кнез обраћао са "Давиде, Давиде, Давиче", од чега је настало презиме Давичо, које је прославио, између осталих, писац Оскар Давичо.

У плану је да у оквиру пројекта "Јевреји наши суграђани" буде обележена и кућа у Добрачиној улици 30, у којој је живео најпознатији овдашњи издавач и књижар Геца Кон. Његова цела породица убијена је у Холокаусту, а имовина опљачкана. Верује се да је Кон убијен у Аустрији, али се тачан датум и локација не знају. Посебну плочу требало би да добију и Булијеви, као и кућа на Дорћолу у којој је живела породица оперске певачице, примадоне београдске Опере, Бреде Калеф. Њен отац, инвалид, у смрт је одведен из Јеврејске болнице наочиглед кћерке, која је стајала са друге стране улице.

Спомен-плоча спрема се и за Јеврејску 16, у којој је некада радио биоскоп "Рекс", а пре Другог рата ту је био простор за окупљање и дружење Јевреја Онег Шабат - гемилут хасидим (задовољство Шабата - доброчинство/милосрђе). Биће обележена и синагога Бет Јисраел, у Улици цара Уроша 20, где се налазила једна од најлепших синагога, грађена у маварском стилу, чијем је полагању камена темељца 1907. присуствовао краљ Петар. У темеље је положена специјална повеља на пергаменту, писана на хебрејском и српском језику, коју је потписао лично краљ. Током бомбардовања 1941. зграда је битно оштећена, а данас се у њој налази Галерија фресака.

- Све што се отргне од заборава, битно је за будућност - каже Софија Француски Леви. - Ово није прича само о Јеврејима, већ о историји града. Сви ти људи доприносили су узлету града и земље и важно је да се њихово постојање обележи.

БИСЕР САМУЕЛА СУМБУЛА

У ПЛАНУ је и обележавање зграде Дома Црквено-школске јеврејске општине, у Краља Петра 71, подигнуте 1928, према пројекту у оно време изузетно познатог архитекте Самуела Сумбула. Здање се налази на земљишту које су општини поклонили брачни пар Мате и Рахила Леви, а ту је данас смештена Јеврејска општина Београд, односно Хор "Браћа Барух".

НАЈСТАРИЈИ НА БАЛКАНУ

ДРУШТВО "Мазал" наставља традицију Јеврејског женског друштва, чија је једна од првих председница била Солчи Були. У питању је најстарије женско друштво на Балкану, основано 1874, старије од Кола српских сестара.

Препоручујемо

Друштво

0 0

"НАША БУДУЋНОСТ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА": Весић честитао 5782. јеврејску Нову годину

07. 09. 2021. у 13:10

Србија

0 1

СЕЋАЊЕ ДЕО ПРОШЛОСТИ, АЛИ И САДАШЊОСТИ: Европски дан јеврејске културе обележен и у Шапцу

05. 09. 2021. у 23:52

Друштво

5 6

„ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ“ СЕ ИЗВИНИО ЗБОГ ГОЛДМАНОВОГ ТЕКСТА: Не смемо дозволити да се историја ревидира да би одговарала националистичким интересима

23. 08. 2021. у 11:24

Хапшења и истрага

0 0

ПЕТ ХИТАЦА У СТАНОДАВЦЕ: Рањавању претходила жустра свађа

13. 09. 2021. у 07:37

Београд

0 4

УКРАО МИ ЧОВЕК УСРЕД БЕЛА ДАНА СВА ДОКУМЕНТА: Снимак безобразлука у Лештану кружи мрежама (ВИДЕО)

11. 09. 2021. у 11:42

Београд

1 1

У ТОКУ РАДОВИ НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ: Нови паркинг у Лазаревцу до краја новембра

10. 09. 2021. у 18:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације