ЧУВАР КЊИГА, СЛИКА И ИКОНА: Недавно отворени Музеј црквених старина у Нишу баштини вредне предмете и документа важна за нашу историју

КОЛЕКЦИЈА од 200 старих и ретких књига, од којих најстарија датира с краја 16. века, поклони руске царске породице Романов нишком храму поводом годишњице Миланског едикта 1913. године, вредни црквени предмети у филиграну, стари рукописи и уметничка дела великих сликара, као и лични предмети патријарха Иринеја, само су део богате поставке Музеја црквених старина православне Епархије нишке.

Фото Ј. Ћосин

Недавно отворени Музеј већ броји позамашну колекцију историјског блага које је своје место нашло у Светосавском дому, у порти нишке Саборне цркве, а све је више и посетилаца. Протођакон Далибор Мидић каже да су у Музеју старина и предмети који су били изложени у некадашњем Музеју епархије у центру града, који је пре 39 година затворен.

- Највредније што Нишка епархија има су три слике Ђорђа Крстића: "Смрт кнеза Лазара", "Краљ Милан" и "Свети Никола". Прва је настала 1885. и једно од његових најпознатијих дела које је изазвало можда највећу уметничку полемику у Србији икада. Нишка црквена општина је 1880, ангажовала Крстића да ослика иконостас Саборне цркве. Он је насликао 11 икона, а пре него што су оне постављене на иконостас, имао је изложбе у свету. Када је дошао у Србију, његова икона је за наш народ, у то време била неприхватљива - објашњава нам Мидић.

НЕОБИЧНО Осликане "приче" ходочасника у Свету земљу, Фото Ј. Ћосин

Општина је тада повукла уговор са Крстићем.

- Он је отишао у Ћурлин, село крај Ниша, где је краљ Милан ишао у лов. Док је чекао да се питање слике реши, Крстић је осликао краља 1902. Реч је о великом портрету који се налазио у огромном мермерном трону. На слици краљ кроји карту Европе, цепа је и прекраја границе. Не отима, него враћа Србији историјско подручје. У Првом светском рату слику су Бугари искасапили бајонетима. Рестаурирана је у Републичком заводу и налазила се Историјском музеју Србије и у Народном музеју Ниш, и напокон је враћена нама - каже Мидић и додаје да су у Музеју и дела Стеве Тодоровића, Николе Алексића и других српских сликара, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалије значајне за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике.

Протођакон Далибор Мидић, Фото Ј. Ћосин

У Библиотеци епархије су многобројне ретке штампане, али и рукописне књиге, документи на османском турском, богослужбена књига "Општи Минеј за мај" из 1692. која потиче из времена руског императора Петра Великог. У Музеју има и предмета за које се не зна како су доспели у посед Епархије, попут арапске граматике на латинском језику из 1687. Изложен је и стари кивот у којем су чуване мошти Светог Георгија у прокупачком Храму светог Прокопија. Ту су предмети из Јерусалима, које је Нишу донео преживели логораш Вилхелм Вајс Вили.

- За време окупације у Другом светском рату Немци су Јевреје водили на принудни рад.

НЕПРОЦЕЊИВО Портрет краља Милана, и слике "Смрт кнеза Лазара" и "Свети Никола", Фото Ј. Ћосин

Ишли су преко дана и увече се враћали. Вајс је предвидео шта ће се догодити и успео је да побегне из логора. Дошао је до Пантелејског гробља да се сакрије. Пронашао га је тамо свештеник Радомир Антић који му је написао лажна документа, за њега и његову породицу. Тако је преживео окупацију, а 1948. се преселило у Израел. Тек 1995, је дошао у Ниш, а у знак захвалности цркви Светог Пантелејмона поклонио је јеврејску обредну чашу за Пасху и тањирић са посветом - испричао је, за наш лист, Мидић.

Драгоцена је и слика коју су донели ходочасници, која је својеврсни фото-албум њиховог пута у Свету земљу. Сликали су је на платну православни Палестинци који су живели у Јерусалиму, и то су, како каже Мидић, хаџије доносиле и причале шта су тамо видели. Драгоцености би, додаје овај протођакон, у Музеју данас било и више да није било честих ратова.

- Велико дело Стевана Тодоровића и његова слика преживела је само зато што је у време када је био пожар у Саборној цркви она била на рестаурацији - рекао је он.
Формирање Музеја започето је 2018. кроз пројекте Министарства културе у области заштите културног наслеђа.

Најлепше

МЕЂУ највреднијим експонатима су и две иконе из цркве у Пироту, можда и најлепше у југоисточној Србији.

- Старије су и од саме цркве у Пироту. Не знамо тачно из ког су периода, можда из 14. века, али знамо да су рађене на позлати на ораховој дасци, посебном техником, никада нису рестауриране, а изгледају као да су старе тек неколико месеци. Све сигнатуре су на грчком језику. Ту су и поклони династије Романов поводом годишњице Миланског едикта 1913. године - каже протођакон Мидић.

ДАР Поклони од Романових, Фото Ј. Ћосин

ЛИЧНИ ПРЕДМЕТИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

СА поносом нам је протођакон показао и личне предмете блаженопочившег патријарха Иринеја, који је оставио неизбрисив траг у Саборном храму. Изложени су његова мандија са иницијалима, жезло, митра, инсигније... Њих је на отварању Музеју поклонио патријарх српски Порфирије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације