ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА У ЛОГОРИМА: Норвежани снимају документарац о голготи 4.000 наших сународника
У НОРВЕШКОЈ је после неколико година истраживања почело снимање филма о страдању Срба у норвешким ратним логорима током Другог светског рата. Филм би требало да угледа светлост дана следеће године када се и навршава 80 година откако су затвореници депортовани у Норвешку.
Током Другог светског рата, више од 4.000 логораша послато је из бивше Југославије у Норвешку, а према званичним подацима њих 2.398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карашјоку, где је недавно боравила екипа која снима филм, а предводи је норвешки редитељ Кјетил Палмкуист.
- Већ смо снимили много материјала и сведочења потомака, али и заточеника, као и очевидаца страдања српских логораша. После снимања у Норвешкој у плану нам је и снимање у Србији. Материјал који смо досад прикупили оставља нам простора да уз филм размишљамо и о серијалу о страдању српских логораша у Норвешкој - каже, за "Новости", Кјетил Палмкуист.
Један од највећих истраживача ове тематике норвешки историчар и пријатељ српског народа Кнут Фловик Турасен каже да му је драго што ће дуго "прикривана" историја о страдању Срба бити представљена и на филмском платну.
- Есесовци су водили пет логора и у њима су били изузетно брутални. Најсевернији од ових логора био је у Карашјоку, где су у лето 1942. године депортована 374 заробљеника, из Србије и такозване Независне Државе Хрватске. Неки су стигли због геноцидне усташке политике, само зато што су Срби, а други зато што су се борили против Немаца, и међу њима налазимо и партизане и четнике. Логораши у Карашјоку требало је да изграде пут између Норвешке и Финске. Током једва шест месеци постојања овог логора, 262 логораша су умрла од злостављања, гладовања, болести и сурове климе - каже Кнут Фловик Турасен.
Наши саговорници напомињу и да су мештани Карашјока били сведоци страдања српских заробљеника и да су покушали да им помогну колико су могли.
- Логорашима су обезбеђивали храну, одећу и, у већини случајева, лекове, што им је помагало да преживе. Било је покушаја бекства, један од оних који је покушао бекство био је 17-годишњи Србин Живота Лупуловић, којег су Немци пронашли. Иако мучен, није одао своје норвешке помагаче - каже Турасен за "Новости", и додаје да је ово само једна од прича која чини врло комплексан филм о страдању Срба.
Хајлмал Строминг из места Карашјока је један од актера у филму. Он је имао прилику да чује многобројне приче и управо је он филмској екипи казивао о Велимиру Павловићу, једном од последњих живих логораша који је посетио логор у Каршјоку и испричао му своје импресије. Павловић га је подсетио да су им у овом крају српски логораши саградили пут који је познат као "крвави пут".
Нил Скоглунд, још један од актера филма, испричао је невероватну причу о догађају који је видео својим очима, када је убијено педесетак Срба јер нису успели да разбију лед у језеру.
Бранко Димески један је од сарадника на филму, Србин са Косова и Метохије који живи и ради у Норвешкој, каже за "Новости", да је импресиониран жаром којим норвешки редитељ и историчар, Палмкуист и Турасен, приступају својеврсној одбрани српске истине о страдању логораша у овој земљи.
ТРЕЈЛЕР
ИАКО је снимање документарца у току, већ је урађен седмоминутни филм о филму. Постављен је на јутјуб-канал и већ је изазвао велику пажњу јавности. Првобитно је било планирано да то буде краћи трејлер, али су приче на које је екипа наилазила током снимања, учиниле да је нужно филм најавити на мало другачији начин.
Препоручујемо
У ШАРВАРУ СУ И ДЕЦУ САТИРАЛИ: Само у првој години од депортације умрло је 1.500 малишана
16. 06. 2021. у 09:45
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)