СРБИЈА ИМА СКРИВЕНИ АДУТ: Од туризма може да заради као Хрватска -а сезона траје 12 месеци
СРБИЈА је пре пандемије вируса корона од туризма приходовала 1,08 милијарди евра годишње. Ако упоредимо са туристичким дивовима Балкана, Хрватска је 2019. од странаца у касу слила 10,1 милијарди, а Грчка чак 18 милијарди.
Да ли Србија може да повећа део колача и буде нова топ дестинација? Имамо скривен адут - медицински и дентални туризам.
Тренутно, тек око шест одсто од укупног броја страних туриста, Србију посети због неке бање, естетске хирургије, стоматологије или вантелесне оплодње.
Медицинске услуге у Европи су јако скупе, а једноставније интервенције код стоматолога коштају и по 1.000 евра. Цене у клиникама и зубарским ординацијама у Србији су драстично јефтиније од оних на Западу.
Званична статистика каже да у Европи живи чак 170 милиона пензионера. Велики број њих би радо „за мале паре“ желео да се подмлади естетском хирургијом, поправи зубе или опорави и ојача организам у некој од бања. Најбољи пример из шире околине је Турска, која планира да од здравственог туризма 2023. године има чак 10 милијарди евра прихода и око 1,5 милион гостију. Прошле године, због лечења, Турску је посетило око 700.000 гостију, а пре пандемије годишње су евидентирали и по 1,1 милион пацијената.
СЕЗОНА ТРАЈЕ ЧАК 12 МЕСЕЦИ
За разлику од држава које зарађују „масне“ паре од летњег и зимског туризма, где сезона траје три-четири месеца, здравствени туризам послује 12 месеци, без прекида. Са приливом странаца, хотели би били пуни, као и мали приватни смештаји. Оживеле би авио и аутобуске линије, а новац би се зарађивао и преко забавних садржаја као што су музеји и ресторани. Због услуге коју добијају, ти туристи остављају далеко веће количине новца од бекпекера.
Потенцијал за овај вид туризма поседујемо. Србија има низ клиника које пружају услуге медицинским туристима у областима козметичке хирургије, стоматолошке заштите, лечења неплодности и процедура мршављења. Наша земља је и велики међународни центар за операције промене пола.
Туристичка организација Србије спровела је неколико истраживања иностраних туриста.
- Према истраживању које је спроведено 2016. године на узорку од 2.000 иностраних туриста, „медицински туризам“ као мотив доласка у Србију навело је 6,3 одсто анкетираних. Исти проценат је добијен и током истраживања које је Туристичка организација Србије спровела током јула и августа ове године на узорку од 1.000 иностраних туриста, за Спутњик наводе из ТОС-а.
МЕДИЦИНСКИ ТУРИЗАМ – НАЧИН ДА СЕ САЧУВА КАДАР
Сваке године велики број нашег медицинског кадра одлази у иностранство због бољих услова рада. Струка каже да је медицински туризам шанса да се они задрже у Србији, где би могли да остваре веће зараде.
Ортодонт доктор Јелена Мићковић, наглашава да су у Србији поједине услуге чак десет пута јефтиније него у Великој Британији, Француској или Норвешкој.
- Протезе које су у Србији од 500 до 1.000 евра, у развијеним западним земљама коштају и преко 5.000 евра, каже Мићковић.
Према њеним речима, уколико би се повећао број пацијента из иностранства, повећао би се и број клиника, па би бројне колеге одустале од иностранства и остале у Србији где би могли да зараде сличну количину новца.
УСЛУГА, МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ НА НИВОУ ЕВРОПЕ
Ортопедија вилице је таква област медицине, у којој туристи морају бар четири пута да посете Србију. Ординације у Србији прате најновије денталне протоколе и испуњавају високе стандарде.
„Орална хирургија са Оралном имплантологијом представља грану стоматологије, која је у експанзији, на европском и светском нивоу. Веома добра ствар за нас који се тиме бавимо у Србији је то што је квалитет услуга, материјали и техничка опремљеност, потпуно на нивоу Европе и света“, за Спутњик прича др.спец Богдан Мартиновић, специјалиста оралне хирургије и имплантологије.
Према речима доктора Богдана Мартиновића, оно што највише одговара пацијентима из иностранства, је то што се већина хирурских интервенција може завршити у року од пет до седам дана, што даје простор за лакше уклапање са њиховим пословним активностима.
У ВРЊАЧКУ БАЊУ ДОЛАЗИ НАЈВИШЕ СТРАНАЦА
Како за Спутњик наводе из Турстичке организације Србије, велики део туристичког промета Србије заузимају посете бањама, које су окосница медицинског туризма.
Према последњим подацима Републичког завода за статистику, 41 одсто од укупног броја ноћења домаћих туриста, остварено је у бањама, док, када су инострани туристи у питању, интересовање влада за дестинацијама попут Врњачке Бање, Бање Ковиљаче и Врдника.
- Српске бање одавно нису места само за лечење, већ локације и са квалитетном понудом спа и велнес садржаја. Тежња је да се када су у питању ове дестинације, промени свест, поготову код домаћих туриста, ка томе да су ова туристичка места не само за лечење, већ и за квалитетан одмор и релаксацију, наводе из ТОС-а.
У првих осам месеци 2021. године инострани туристи су у највећем броју боравили у Врњачкој Бањи, Бањи Палић, Бањи Врдник, Сокобањи, Буковичкој бањи – Аранђеловац и Бањи Ковиљачи.
- У предпандемијској, 2019. години, забележен је следећи редослед према броју иностраних туриста у српским бањама: Врњачка бања, Сокобања, Бања Палић, Буковичка бања-Аранђеловац, Бања Ковиљача, Бања Врдник и Бања Кањижа, закључују из Турстичке организације Србије.
rs.sputniknews.com
Препоручујемо
ПРИЗНАЊЕ ЗА „БОДРОГ ФЕСТ“: Фестивал у Бачком Моноштору код Сомбора проглашен за најбољи
06. 10. 2021. у 00:42
ДАНИ ТУРИЗМА У БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ: Бесплатан обилазак седам туристичких локација
27. 09. 2021. у 09:05
ИНТЕРВЈУ Татјана Матић: Агенције ће морати да врате паре грађанима
25. 09. 2021. у 10:00
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА ТУРИЗМА: Промотивни штандови на Ади Циганлији
24. 09. 2021. у 16:42
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (2)