СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - Како је Тито скинуо руску рубашку и амерички џинс: Шест деценија од оснивања Покрета несврстаних

БИО је четвртак 19. јул 1956. године. У Белој вили на Великим Брионима, највећем острву истоименог архипелага, негде око поднева тројица лидера Југославије, Индије и Египта, Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, после тродневних разговора, стављају потпис на декларацију о заједничкој сарадњи и политици - Покрету несврстаних земаља.

Насер, Тито и Нехру на Брионима 1956. / Фото Музеј Југославије

Била је то круна вишегодишњих активности ове тројице државника по којој ће их свет понајвише памтити. Пажљивији хроничари светских догађања могли су да забележе да је Нехру 1954, у свом говору у Коломбу, у Шри Ланки, рекао:

- Ми ћемо тежити да се колико је год могуће држимо по страни од група политике силе, сврстаних на супротне стране, јер је то сврставање водило у прошлости до светских ратова.

Индијски председник је том приликом први пут у политичком смислу употребио термин "несврстани". Набројао је и пет постулата који ће доцније постати основни приципи "Трећег света": узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета; узајамно ненападање; узајамно немешање у унутрашње послове; једнакост и узајамна корист и мирољубива коегзистенција.

Годину дана касније, 1955. у индонежанском граду Бандунгу окупили су се представници 24 земље Азије и Африке. Порука је била да државе са ова два континента не желе да буду увучене у идеолошке сукобе Истока и Запада у Хладном рату. Тада је практично постављен темељ светског ванблоковског покрета.

И БРОЗ, после неуспелог савеза са Стаљином и Совјетским Савезом и успелог војног пакта са Грчком и Турском, када је Југославију прикључио западној војној алијанси, крајем 1954. почиње да гради нови идентитет у међународним односима. Очито да му после совјетске рубашке није пријао ни амерички џинс. Бродом "Галеб" креће пут Индије и Бурме.

У Индији борави од 28. децембра до 8. јануара 1955. У говору у индијском парламенту изјавио је да будућност не лежи "у блоковима и у идеолошкој подјели у свијету", већ "у коегзистенцији између народа и држава са различитим системима". У главном граду Бурме, говорио је студентима тамошњег универзитета, о "већој улози нових независних земаља, као противтежи крајности с једне или друге стране", које треба да служе "ублажавању супротности у свијету". На овој успешној спољнополитичкој мисији први човек Југославије није запоставио ни своје хедонистичке страсти. Довезао је два слона, два леопарда, једног хималајског медведа, једног мајмуна, једну веверицу, 14 папагаја, два пауна и три питона.

Дипломатски кругови у Вашингтону будно су мотрили шта се све дешавало на овој Брозовој турнеји. Говорило се да је њен циљ "стварање трећег блока". Ови и слични коментари, када је тај "блок" добио обрисе, окупио независне земље и постао важан чинилац међународних односа, као да су инспирисали Титов удворички пропагадни апарат који је све заслуге, од идеје до Брионске декларације, приписао искључиво њему.

Међутим, чињенице говоре нешто другачије. Несумњив је велики допринос доживотног југословенског председника у афирмацији Покрета независности. То поврђује и вишемесечна турнеју по Далеком истоку с краја 1958. и почетком 1959. када је посетио Индонезију, неумољиве Бурму, Индију и Цејлон. У јавним наступима дистанцирао се и од СССР и САД. Не замерајући се превише ни једнима ни другима, пледирао је за коегзистенцију и једног и другог система, али и за "постепено превазилажење блоковских оквира". Говорио је да ће "будућност и пракса показати у пуној мјери који ће систем, од два постојећа, оправдати своју вриједност за даљи напредак човјечанства". Тај покрет ће га уврстити у круг великих светских државника, јер је мисија несврставања у условима Хладног рата постала једна од најпрогресивнијих идеја тога доба, која је битно допринела смањењу затегнутости у свету.

Насер, цар Саласије, Тито и Нехру на вечери у "Метрополу" / Фото Музеј Југославије

ИЗ ДНЕВНИКА Богдана Црнобрње, нашег амбасадора у Њу Делхију у то време, који је публикован пре неку годину, сазнајемо да је предлог за одржавање тројног састанка на Брионима 1956, којим је почела да се остварује идеја несврставања, потекао од премијера Индије. Нехру је крајем марта 1956. Црнобрњи саопштио да би јула те године желео да у Југославији одржи саветовање са својим амбасадорима у европским земљама. Изразио је наду да ће том приликом срести и Тита. Броз је идеју прихватио, а неко из окружења Коче Поповића, министра спаљних послова, предложио је да се боравак Нехруа комбинује са предстојећом посетом Насера. Тито је и тај предлог прихватио, па су идеје са конференције из Бандунга на Брионима промовисане у платформу новог покрета.

Чак је и Јованка Броз, у исповести коју је својевремено објавио један београдски лист, рекла да је она заслужна за стварање овог покрета:

- Несврстани су били моја идеја, настала у Индији. Била су два блока, Тито и Нехру су се стално жалили па сам им рекла: "Зашто само кукате? Што сами нешто не направите? Тампон између две зоне." И Нехру је рекао да сам у праву.

СВЕТСКА промоција нове, "треће силе" у свету, десила се 1960. на Генералној скупштини УН у Њујорку. Броз је са председницима Индије, Гане, Уједињене Арапске Републике и Индонезије предложио Резолуцију о решавању најважнијих светских проблема, која је добила већину гласова, али су је представници САД, Велике Британије и Француске својим амандманима толико разводнили да су предлагачи одлучили да је повуку. Овај гаф западних сила дефинитивно је преломио несврстане да и формално озваниче покрет. Тако је, годину касније, септембра 1961. одржан први самит у Београду.

Прва оснивачка конференција окупила је представнике 25 земаља, по 11 из Азије и Африке, из Европе су били Југославија и Кипар, као и Куба из Централне Америке. Све присутне државе су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе.

На првом самиту дошло је и до првог озбиљног неспоразума. Управо на дан отварања београдског скупа Совјетски Савез је извршио пробу нуклеарне бомбе. Био је то бруталан изазов истинском несврставању. А Југославија, домаћин и организатор скупа, у говору Броза, уместо осуде за коју су се залагали готово сви учесници, тражила је разумевање, односно политичко помиловање провокативне одлуке совјетске владе. Титов говор изазвао је опште подозрење због односа према нуклеарном оружју и застрашивању - понели смо се као да смо сврстани, на источној страни. Следиле су констатације да се не могу осуђивати нуклеарне пробе на Западу, а тражити разумевање кад се то исто ради на Истоку.

КОЧА Поповић, шеф дипломатије и друга личност југословенске делегације, четврт века доцније испричаће Алекси Ненадовићу, некадашњем главном уреднику "Политике", детаље о овом инциденту:

"Нажалост, био сам немоћан. За одлуку да се не осуди совјетска експлозија на дан отварања оснивачког скупа несврстаних земаља нисам уопште ни знао; то је накнадно, без консултовања са државним секретаријатом за спољне послове, унесено у Титов говор. Мени, као шефу дипломатије, било је остало да покушам да гасим политички пожар који се разбуктао. Био сам принуђен да се неуверљиво супротстављам жустрим протестима западних представника, посебно тадашњег амбасадора САД Џорџа Кенана, човека који се, узгред, веома залагао за побољшање југословенско-америчких односа."

Конференција је ипак успешно приведена крају и усвојено је и неколико докумената: Декларација шефова држава или влада, Изјава о опасности од рата и апел за светски мир, као и писма идентичног садржаја председнику владе Совјетског Савеза Хрушчову и председнику САД Кенедију.

Историјски значај београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике покрета као независног, ванблоковског и глобалног међународног фактора.

НЕУМОЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ

ИЗ ПОВЕРЉИВИХ докумената дипломатског архива у Београду може да се види, након што је Броз после смрти Нехруа и Насера дефинитивно стао на чело Покрета несврстаних, да се "80 до 90 одсто дипломатске активности Југославије односило на афроазијске земље". Због претераног везивања за ове државе, Југославија ће се све више искључивати из европских токова и сарадње са суседима. Колико је таква спољна политика Југославији помогла, а колико одмогла, да се снађе после завршетка Хладног рата и Хелсиншке конференције о безбедности и сарадњи 1975, а поготово после Титовог силаска с историјске позорнице? Чињенице све јасно говоре.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Политика

18 4

ВУЧИЋ СА НЕСВРСТАНИМА: У понедељак на скупу поводом 60. годишњице оснивања покрета

10. 10. 2021. у 15:44

Политика

19 10

ДАН ЗА ПОНОС СРБИЈЕ: Председник Вучић пожелео добродошлицу представницима несврстаних земаља (ВИДЕО)

10. 10. 2021. у 10:45

Друштво

0 4

ЗВАНИЦЕ ЋЕ ЧУВАТИ 3.000 ПОЛИЦАЈАЦА: Министар Вулин прати припреме у оперативном штабу за скуп несврстаних

10. 10. 2021. у 08:00

Политика

1 0

ПОЛА СВЕТА ПОД КУПОЛАМА: "Новости" на Београдском сајму пред почетак конференције несврстаних (ВИДЕО)

07. 10. 2021. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације