ДЕМЕНТНИ БРИГА САМО ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ: Око 140.000 оболелих у Србији од Алцхајмерове болести годинама чека на дневни боравак

САМО у Београду данас живи око 25.000 особа са деменцијом, а у Србији најмање њих 140.000. Уз њих пати још 420.000 сродника. У 2019. години, Алцхајмерова болест и остали облици деменције били су на седмом месту водећих узрока смрти у свету. Ова болест погађа шест до 10 одсто становништва старијег од 65 година, показују светска истраживања.

Фото Shutterstock

О оболелима у нашој земљи обично брину породице, што додатно отежава живот свих чланова. Према речима Маје Гајић Квашчев, неформалног неговатеља оболелог оца и чланице Српског удружења за Алцхајмерову болест (СУАБ), проблеми са којима се сусрећу пацијенти могу се поделити на здравствене и остале.

- Што се тиче дијагнозе и лечења, тренутна ситуација код нас је добра. Дијагностика је лако доступна, као и савремена терапија. Недостаје, међутим, немедикаментозна подршка. Уобичајена светска пракса, која је показала изузетне резултате у побољшању квалитета живота оболелих и успоравању тока болести, јесу терапеутске процедуре, попут физикалне терапије, музикотерапије, структираног рада социјалних радника... Оне се спроводе у оквиру дневних боравака, а у Србији постоји само један, при Геронтолошком центру у Суботици, док је у Београду у току "пилотирање" ове услуге - каже Маја Гајић Квашчев.

Чланови породица дементних особа срећу са низом изазова, а први је суочавање са дијагнозом. Болест се тешко дијагностикује у раној фази, па се пацијенти јављају лекару кад су проблеми већ изражени, а обољење поодмакло. Сродници су ускраћени за системску психолошку подршку и саветовалиште, па чак и за основне информације где могу да потраже или добију адекватну помоћ.

- Како болест напредује, ако сте неговатељ дементне особе, а у радном сте односу, проблеми се нагомилавају лавински. Оболели не може самостално да се сналази у стану или спољној средини, да користи електичне уређаје, тоалет и брине о личној хигијени, има изражен страх, панику или агресију, не може самостално да узима терапију. У већим градовима је тешко, а у мањим срединама немогуће ангажовати додатну помоћ за чување док сте на послу - каже наша саговорница.

Зато су неговатељи принуђени да закључавају пацијенте преко дана, а њихов дом је посебно адаптиран за живот. Због оваквог третмана може доћи до убрзаног напредовања болести. Неговатељи су, с друге стране, стално у страху за безбедност онога кога негују и може доћи до смањене учинковитости и губитка посла. Некада морају и сами да прекину радни однос да би се посветили нези. Зато су најбоље решење дневни или предах центри.

Неговатељима би могло да помогне и скраћено радно време када је то неопходно, могућност да добију плаћено одсуство ради неге оболелог, могућност рада од куће или склапања уговора о раду на половину радног времена.

Према речима мр Надежде Сатарић, социјалне раднице и председнице СУАБ-а и удружења "Амити", кроз Дневни боравак на Новом Београду, који функционише једном недељно, прошло је 12 корисника услуга оболелих од деменције и више од 60 чланова породица, односно неформалних неговатеља.

- Сваког четвртка по подне у Дневном боравку буде четири или пет корисника, социјални радник и неколико волонтера, који спроводе различите врсте активности: оболели цртају, попуњавају бојанке, плету... Професор музике и физичког у пензији помаже у омиљеној активности - певању (музикотерапија) и куглању. Оболелима су од великог значаја физичке вежбе. Омиљена је и причаоница коју води искусна социјална радница - каже Сатарићева.

Психолошка подршка, као и препознавање истог стања међу осталим корисницима (феномен "свој међу својима"), значајно подиже самопоуздање оболелих. Све оне дневне активности које више не могу да раде сами, као што су вожња аутомобила или одлазак у куповину утичу да се осећају бескорисно. Када су у окружењу особа који се понашају слично, самопоуздање расте.

У оквиру Дневног боравка, неговатељи имају прилику да се упознају и размене искуства, могу да потраже савет лекара специјалисте и социјалног радника, добијају и време да предахну. Изградња дневног боравка на нивоу Београда планирана је за 2023.

Има ли лека који би битно утицао на Алцхајмерову болест? Доцент др Смиљана Костић, специјалиста неуролог са ВМА и чланица СУАБ, објашњава да се последњих година много радило на истраживању нових терапија које би таргетирале патофизиолошке механизме настанка болести и деловале на њен ток и еволуцију:

- Један лек из те групе појављује се као наговештај "светла на крају тунела". Компанија "Биоген" је у јуну добила дозволу ФДА за регистрацију једног лека, који би могао да постане главни кандидат за прву терапију која ће изменити ток Алцхајмерове болести. Хумано моноклонско антитело чије је деловање усмерено на бета амилоид, који се накупља у мозгу оболелих, чак и много година пре испољавања првих клиничких симптома болести, најављен је као могући "реверзни транслациони лек". Студије су показале да утиче на смањење накупљеног амилоида бета у мозгу, а пацијенти који су примали одговарајућу дозу, имали су мање погоршавање когниције и фукционалности.

Оваква терапија, сматра она, имала би смисла у најранијим фазама болести, када су симптоми благи или, још боље, у преклиничкој фази. Лек још није ушао у рутинску клиничку примену.

ЈОШ НЕМАМО РЕГИСТАР ОБОЛЕЛИХ

РЕГИСТАР оболелих од Алцхајмерове болести у Србији је у припреми, каже др Костић:

- Осим што је у питању сложен посао, актуелна ситуација са пандемијом ковида 19 је утицала да се рад успори, али очекујемо да ћемо у догледно време имати на располагању ове драгоцене податке у регистру.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

0 0

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР У ПРЕСТОНИЦИ УВОДИ НОВЕ УСЛУГЕ: Београд ускоро добија дневни боравак за дементне

20. 09. 2021. у 13:37

Др Новости

0 4

БАДЕМ ДА САЧУВАТЕ ЗДРАВО СРЦЕ: Помоћ у борби против дијабетеса и Алцхајмерове болести

17. 09. 2021. у 11:00

Београд

0 0

ОТВАРА СЕ ДНЕВНИ БОРАВАК ЗА ОБОЛЕЛЕ: Помоћ за око 20.000 оболелих од деменције

10. 06. 2021. у 14:19

Свет

0 0

ОДОБРЕН ПРЕПАРАТ ЗА АЛЦХАЈМЕРОВУ БОЛЕСТ: Није лек али обећава

07. 06. 2021. у 19:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације