ЕВРОПА ГА СЛАВИЛА, СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА: Чувени критичар и публициста Урош Петровић делом задужио српску књижевност

ДУГО ће времена још проћи, док сви српски заслужници, који су културну јавност Европе и Србије свог времена задужили, буду вредновани и у матичној земљи.

Млади Петровић са фамилијом у Горњем Милановцу, Фото Приватна архива

Међу њима је Урош Петровић, родом из Горњег Милановца, чији је докторат преокренуо јавно мњење Европе. Прерана смрт спречава Петровића да своје дело крунише и пресудно утиче да га касније прекрије српски заборав.

- Овај смели, отмени мислилац, заслужује значајније место у српској књижевности, потпуну реафирмацију у средини одакле потиче - сматра историчар Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Наш саговорник дуго истражује утицај Петровића на Европу и Србију, животопис...

- На докторским студијима на Сорбони у Паризу, маја 1907. одбранио је тезу "Иполит Тент -књижевни историчар XVII века" о методу Тенове критике, примени на француске писце 17. века (Расин, Ла Фонтен...). Тенову теорију проглашава недовољном и указује на нетачност његових судова. Дисертацијом, слама Тенов ауторитет у Европи и међу Србима - објашњава Марушић.

Та убедљива студија "струји" кроз књижевне кругове Париза, Европе, Београда... Чувени проф. Лансон уврстио ју је у "Библиографски подсетник", као обавезан приручник.

- Из Париза, после промоције за доктора, Петровић се враћа у Београд. "Био је чудновато лишен зависти, жеље за истицањем" писао је Слободан Јовановић. Јануара 1908. постављен је за привременог, а 1910. Указом краља Петра I за редовног доцента француског језика и књижевности на Филозофском факултету. Петровић је први Србин, коме је француска књижевност уз језик главна струка. До тада, 1907. на 1908. он као наставник Гимназије у Нишу, станује у кући са суплентом Миодрагом Ибровцем, исто Милановчанином, чувеним културним делатником - наставља Марушић.

Урош Петровић, Фото Приватна архива

Иако европски угледан, савесни проф. Петровић се посвећује ученицима, мање својој књижевној репутацији, ређе објављује радове. Савременици траже да коначно "груне са једном књигом". Ни кад је 1911. тешко оболео, не прекида предавања.

- Почетком 1914. он, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Ристо Одавић, усмеравају рад Народног позоришта У Београду. Члан је управног одбора Société littéraire de Belgrade (Књижевног друштва Београда) које ради од 1911. до почетка Великог рата. На листи чланова из 1914. био је и краљ Петар Први Карађорђевић - истиче Марушић.

Урош Петровић рођен је 15. септембра 1880. као најстарији од четворо деце Аврама и Персиде Петровић. Умро је 5. децембра 1915. године.

Александар Марушић, Фото М. Бошњак

Критике, преводи...

ПРВЕ радове, Петровић објављује као матурант у опозиционом листу "Звезда". Са 18 и 19 година приказује књиге Радоја Домановића, Боре Станковића, Иве Ћипика, пише чланке о Едуарду Паљерону, Емилију Кастелару, филозофији "Кројцерове сонате"...

Пише и у бечкој "Младости" 1899. Критике и преводе објављује му "Бранково коло". У "Одјеку" 1902. уређује књижевну и позоришну критику, ту му "понедеонички" подлисци под псеудонимом Unus зраче духовитошћу и стилом, што је тада била новина. Преводи позоришне комаде за репертоар Народног позоришта у Београду.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

0 1

И КЊИГЕ ЈЕ СЛУШАО КАО МУЗИКУ: Ксенија Шкарић, унука Владана Деснице, о сећањима на књижевног великана и неговању његове баштине

29. 10. 2021. у 19:51

Култура

0 0

БЛАГО ИЗ ЗЕЛЕНЕ ЂАЧКЕ СВЕСКЕ: Ексклузивно откривене необјављене песме "Фрагмент" и "Пејсаж" из рукописне заоставштине Ивана В. Лалића

19. 10. 2021. у 10:25

Култура

0 6

ЧУДЕСНО "ПУТОВАЊЕ" БУЂАНОВАЧКОГ ЈЕВАНЂЕЉА: Светлана Томин о изгубљеном сведочанству из 1548. о присуству Срба у Срему и пре Велике сеобе

19. 10. 2021. у 12:19

Култура

0 1

КАДА ЧИТАВ ЖИВОТ КРЕНЕ ИЗ ПОЧЕТКА: Екипа "Новости" на извођењу новог комада писца Ерика Емануела Шмита у Мадленијануму

03. 10. 2021. у 10:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације