НИЈЕ ОВО МАЛИ КИОСК, НЕГО МОЈА ПАЛАТА: Душици Вемић (68) из Доње Мутнице код Параћина хумане комшије недавно обезбедиле нови кров над главом

ВИДИ, ћеро, моју нову кућу! Није ово мали киоск, него моја палата. Нов линолеум имам, и пећ.

Фото З. Рашић

Заложила сам синоћ и било је толико топлооо... Види венчић од цвећа! Све моје ствари су овде, у овој полици. Само још струју да ми среде и телевизор да ми донесу, има да уживам овде к'о никад...

Док нас уводи у свој нови дом, киоск од неколико квадрата који су јој обезбедиле добре комшије, пренеле у њено двориште и средиле за живот, Душица Вемић (68) из Доње Мутнице, код Параћина, напросто сија. Унутар киоска-соба, а у њој кревет, сто и столица, полица са одећом и постељином, нова пећ са чунком лепо спроведеним кроз лимени кров.

Унутрашњи зидови делују топло, обложени су ламперијом. За њу, права раскош у односу на оронулу чатмару која се урушава. Киоск је сада њен нови кров над главом.

Стара кућа и унутрашњост новог дома , Фото З. Рашић

Од мајчине смрти Душица живи сама, лошег здравља, са пензијицом од 13.000 динара.

Недовољно за живот, а камоли за било какво одржавање прастаре чатмаре. Кров се месецима урушавао, а сад је у таквом стању да ће са првим снегом да се потпуно сруши. То је неколицини младих мештана Доње Мутнице био повод да покрену акцију да Душицу хитно иселе из страћаре опаснe по живот. Тражили су најбрже решење, па су се досетили - киоска.

- За куповину трафике, коју смо нашли, требало нам је 70.000 динара. Уз помоћ објава преко друштвених мрежа прикупили смо за двадесетак дана и више, око стотину хиљада.

Фото З. Рашић

Фото З. Рашић

Насипали смо место за трафику ризлом пре него што смо је у њено двориште довезли и поставили. Мало смо је, због топлоте, одигли од земље. Набавили смо кревет, нови линолеум, пећ за дрва, полицу и сталажу, нову столицу... Нисмо ни имали шта из руиниране куће од намештаја да преселимо. Сад нам преостаје да јој струју прикључимо и да урадимо додатну изолацију собе изнутра. Дрва, такође, треба да јој обезбедимо. Бака се радује телевизору, па смо јој и то обећали - прича, за "Новости", Милош Ђурђевић, један од покретача ове акције. Он редовно обилази Душицу да види како се сместила и шта јој још треба.

Милош Ђурђевић, Фото З. Рашић

Средства за куповину трафике донирало је више од четрдесет домаћинстава, па Ђурђевић наглашава да је готово петина кућа у селу учествовала у Душичином збрињавању. Било је и неколико донатора са стране. Није био у питању велики новац па је брзо сакупљен, за мање од месец дана.

- Знао сам у старту да ћемо да успемо, само је требало кренути. Солидарности и хуманих у селу има. Свесни смо да трафика није идеално решење, али је то било најбрже што смо могли да урадимо. Душица се уселила, видите и сами колико је због тога срећна - каже Милош, поздрављајући се са видно задовољном женом која нас је испратила до капије.

Сад спава у сувом, топлом и чистом кревету. Како каже, за њу, то је и више него довољно.

ЈОШ ДРВА ДА ПРЕГУРА ЗИМУ

ОД последњег рушења крова на чатмари, пре него што се преселила у киоск, Душица је, из страха, спавала у ходнику јер је таваница на једној соби пала, док друга одраније није била за употребу. Ту чува неколико кокошака, а и пас спава, кад је хладно. Ипак, и такав сиротињски дом био јој је дом. Због тога, вели Душица, ништа од срушеног крова неће употребити за огрев. Нада се да ће јој добре комшије обезбедити и дрва да прегура зиму.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације