ДНЕВНО ПЕШАЧИ ОКО 40 КИЛОМЕТАРА: Енглез у мисији хуманости - кренуо на пут до Ирака због деце угрожене ратовима
ЕНГЛЕЗ Мичел Џоунс је 27-годишњак из Портсмута који је 1. септембра кренуо на пут дуг 5.000 километара, пешке.
Решио је да испита границе својих могућности, и још важније, помогне деци у подручјима захваћеним ратом. На путу од Француске до Ирака, пролази и кроз Србију. дневно препешачи око 40 километара, а да је о нашој земљи и људима знао само оно што је видео код Бранислава Ивановића и Немање Матића - искреност, преданост и пријатељску наклоност. Од Лила до Београда требало му је 70 дана, 1.807 препешачених километара, 2.626.000 корака и, између осталог, 109 кафа.
Времена за губљење нема, посебно кад се свакодневно хода од 30 до 50 километара, и најчешће спава у шатору. Треба организовати ручак, одмор, погледати мапе. У Србији до сада никада није био, и о њој је знао само оно што је видео код наших фудбалера који су играли у Енглеској. Подсећа да је за клуб из Портсмута, чији грб носи на дуксу током путовања, пре 18 година играо миљеник навијача, Дејан Стефановић. Путовање почиње у Лилу, одакле је из Британије стигао возом.
- Ово заправо није моје прво добротворно путовање. Мој последњи велики добротворни изазов био је да бициклом пређем 3.500 километара од Портсмута до Волгограда. Ово радим из два разлога. Први је да испитам границе својих могућности. Прошао сам Европу на бициклу и сада желим да видим да ли могу да је препешачим. Други мотив, што је још важније, је да прикупим што више новца за добротворну организацију Wар Цхилд, која помаже деци у земљама погођеним ратом. Желео сам то да урадим већ неко време, али морао сам да будем стрпљив због ковида - каже Мичел.
Курдистан је одабрао као крајњу дестинацију јер је сматрао да ако може да препешачи Европу, зашто онда не бих отишао још мало даље и истражио Блиски исток. Такође, није тако тешко добити визу за Курдистан, па зато Ирак.
- Коначни циљ је прикупити 10.000 фунти за организацију Wар Цхилд. Надам се да ћу то постићи ходајући сваки дан између 30 и 40 километара док не стигнем у Ирак. За сада сам на добром путу - поносан је Мичел.
Србија је једина земља на његовом путовању коју није раније посетио и није имао појма шта да очекује.
- О Србији пре доласка овде једино сам знао за српске фудбалере који су играли у Премијершипу, попут Бранислава Ивановића и Немање Матића. Задовољство је видети да је 99 одсто људи које сам упознао у Србији оправдало очекивања да ће бити као и фудбалери које знам. Где год сам до сада био у Србији, дочекан сам са љубазношћу. Био сам изненађен колико су возачи били љубазни према мени. Аутомобили и камиони се померају и дају ми доста простора. Такође, био сам изненађен колико људи, чак и у малим селима, добро говори енглески. Тако да је било прилично лако комуницирати са људима у продавницама и пекарама. Осим људи, оно што сам највише заволео у Србији је храна. Сваки дан посећујем пекаре.
Каже да хода 99 одсто времена. Једино не хода ако неко стане да га повезе. И то се до сада дешавало само у Србији.
- Нећу стопирати, али ако неко жели да ме поведе низ пут онда ћу то са задовољством прихватити. Углавном спавам у шатору. Ипак, ако пада киша, потражићу јефтин хостел. Све руте проналазим само помоћу Гугл мапа. После Србије ћу путовати кроз Бугарску, Турску и надам се да ћу у фебруару стићи у Ирак.
Мичел ће ипак дефинитивно из Ирака за Британију да се врати авионом.
- Било је неколико тешких периода. У Аустрији су ноћне температуре пале на -4 степена Целзијуса, тако да је спавање у шатору било веома непријатно. На северу Србије, када сам ушао у земљу, падала је киша без престанка недељу дана, због чега је ходање било веома отежано и уз пуно блата.
БОНУС ВИДЕО _ КАКО ПРОВЕРИТИ РАДНИ СТАЖ: Јелица Тимотијевић из ПИО фонда у новој епизоди Фт1П
(РТС)
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (1)