Друштво

ТРИПУТ САХРАЊЕН КАО "ЖРТВА ГЕНОЦИДА": Једну од великих сребреничких подвала, погибију Ејуба Голића, открива српски заробљеник Зоран Јанковић

Н. ЂУРИЋ

22. 11. 2021. у 11:00

НАПРЕД, браћо! Четници су разбијени. Беже! Хватајте их живе! Јуриииш!... Овим покличом, 15. јула 1995. године, јурнуо је на српске положаје Ејуб Голић, злочинац, ратни командант муслиманске војске, пре него што ће погинути и потом три пута бити сахрањен, а из Сарајева потом бити представљен као "жртва геноцида"?!

ТРИПУТ САХРАЊЕН КАО ЖРТВА ГЕНОЦИДА: Једну од великих сребреничких подвала, погибију Ејуба Голића, открива српски заробљеник Зоран Јанковић

Једну од највећих сребреничких неправди "Новости" откривају захваљујући сведочењу Зорана Јанковића, српског ратног заробљеника у сребреничкој колони, али и муслиманским сведочењима и изворима.

Овај контроверзни командант сребреничког Самосталног брдског батаљона "Глогова" тзв. АБиХ, погинуо је у јеку борбе у рејону зворничког села Баљковица. Ту је први пут, 15. јула 1995. и сахрањен, други пут неколико месеци касније у Живиницама (ФБиХ), и трећи пут 11. јула 2010, у Меморијалном комплексу "Сребреница-Поточари", када је као "жртва геноцида" укопан под редним бројем 172.

- Данима сам био у километарској колони сребреничке 28. дивизије, са везаним рукама, као заробљеник и живи штит. Буквално пред мојим очима у том пробоју и жестоким борбама погинуло је на стотине муслиманских бораца. У општем хаосу многи су гинули и од "своје руке", у међусобном обрачуну, или "као издајници" ако би, из ко зна ког разлога, скретали из колоне или заостајали. Жалили су се да су остављени на цедилу и проклињали међународну заједницу и снаге СФОР-а што су им нешто раније отворила путеве да из заштићене зоне УН крену у акцију хватања генерала Ратка Младића. О томе сам сведочио као сведок одбране у Хашком трибуналу - прича Јанковић.

Он, за "Новости", сведочи о погибији муслиманског команданта:

- Ејуб је са зачеља прешао на врх колоне када је дојављено да се "у Незуку назире врх мунаре џамије". У том заносу је позвао на јуриш. Међутим, смртно рањен убрзо је издахнуо. Видио сам да су му муслимански саборци бајонетима одмах ископали мезар - присећа се Зоран, коме су муслимани већ са првим кораком на "слободној тузланској територији" поломили ребра.

С муслиманске стране, једно од најупечатљивијих јавних сведочења о Голићевој погибији јесте оно Шемсе Салиховића, ратног команданта Церске, који је и сам тешко рањен у последњем пробоју на Баљковици. О погибији Ејуба Голића каже:

"У јеку борбе, ту, на Тисовој коси, тешко је рањен Голић. Ипак, повикује: Напред, браћо! Није прошло ни неколико минута, а умро је велики газија...".

Како "Новости" сазнају, Голићев брат Сафет је са неколико бораца тело закопао у напуштени ров крај Баљковице, да би се неколико месеци касније, Голићеви саборци вратили по тело које је затим укопано у Живиницама, код Тузле. Пошто је тог 11. јула 2010. у Поточаре најављен долазак највећег броја светских званичника приређен је и највећи број сахрањених. По трећи пут премештени су и сахрањени посмртни остаци Ејуб (Латифа) Голића, стоји под редним број 172.

ОЧЕКУЈУ РЕАКЦИЈЕ НА ПОДВАЛУ

ИЗ Удружења ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали", чији је наш саговорник Зоран Јанковић члан, очекују реакцију и на овај "скандалозни фалсификат и "ујдурму Сарајева".

- Да се тако нешто фалсификовало код нас, све живо би реаговало и осудило скрнављење истине. У БиХ је то још учињено према познатом команданту, а колико ли је тек непознатих и "обичних" бораца добило ореол жртве наводног геноцида - упозоравају из Удружења.