ДЕСПОТ ЂУРАЂ СЕ ВРАЋА У СМЕДЕРЕВО: Последњи српски владар на средњовековном престолу добиће споменик у граду који је основао на Дунаву

ДЕСПОТ Ђурађ Бранковић Смедеревац поново ће бдети над својим престоним градом. После векова неправедног изгнанства из града којег је створио, "васкрснуће" у Смедереву где ће му, коначно, бити подигнут споменик и указана почаст.

Место предвиђено за споменик, Фото Н. Живановић

После деценија најављивања, петиција грађана, сугестија историчара, Град Смедерево је расписао конкурс за идејно решење будућег споменика свом оснивачу и последњем значајном владару на српском средњовековном престолу.

Да није било Ђурђа, можда ни Смедерева данас не би било, а били су потребни векови да се Смедеревци одуже великом деспоту.

- Коначно, деспот Ђурађ добија споменик и биће исправљена велика неправда - каже градоначелник Смедерева Јован Беч, иницијатор идеје о постављању споменика.
Један неуспели покушај, Смедеревци су имали пре три године, али како тврди градоначелник, овога пута споменик ће бити подигнут, најкасније до средине следеће године.

Фото Б. Субашић

Дуго се већало где би споменик требало да буде подигнут.

- Било је предлога да буде на улазу у Смедеревску тврђаву коју је деспот и саградио, али се од те идеје одустало уз објашњење да је тврђава споменик сама по себи. Споменик ће, дефинитвно, бити постављен на западном делу градског трга, што је најпригоднија локација по мишљењу Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево - наводи градоначелник.

Деспот Ђурађ Бранковић имао је најбурнији живот од свих српских владара и једна је од најтрагичнијих личности српске историје. Владарски престо преузео је 1427. и на њему био до смрти 1456. године. Био је ожењен Гркињом Ирином (Јерином), из угледне царске породице Кантакузина.

Мудри владар последње српске престонице, као последњу одбрану, сазидао је на ушћу Језаве у Дунав тврђаву, која ће својом монументалношћу означити сјај и пропаст једне блиставе епохе српске, немањићке државности.

Оштроумни дипломата Ђурађ покушао је да и родбинским везама сачува границе своје државе. Уз раскошне свадбе и богат мираз, послао је своје кћери Катарину (Кантакузину) на двор грофа Улриха Цељског, а Мару у Муратов харем у Једрене. Свог сина, наследника Лазара, оженио је византијском принцезом Јеленом. Међутим, ни удајом својих кћери, ни вештом дипломатијом, ни новцем, није успео да стабилизује Србију, наводе историјски извори.

У последњем ратном походу кроз опустошену Србију, султан је са великом војском стигао пред зидине Смедерева. Без отпора, коначно Турци су ушли у престоницу деспота Ђурђа, тако да је 1459. године падом Смедерева престала да постоји раније најмоћнија сила на Балкану.

Тврђава и Ђурђев ктиторски натпис, Фото Н. Живановић

Фото Б. Субашић

Како ће изгледати споменик, знаће се почетком наредне године. Јавни позив за идејно решење будућег споменика је отвореног типа, а позвана је неколицина врсних уметника из Смедерева и Београда да понуди своје предлоге.

Прва награда на конкурсу износи 800.000 динара, друга 600.000 и трећа 400.000. Позвани учесници предајом конкурсног рада остварују право на обештећење у износу од 300.000 динара.

Уметницима ће за радове послужиту лик деспота Ђурђа који данас постоји на његовој ктиторској повељи светогорском манастиру Есфигмену из 1429. године.

НЕ ЗНА МУ СЕ ГРОБ

ЖИВОТ деспота Ђурђа се завршио на Бадњи дан 1456. у Сребреници под Рудником. Иако историја тврди да је сахрањен у својој задужбини, данас непостојећој цркви у селу Крива Река, постоје и друга мишљења. Археолог Димитрије Мадас, тврди да је гроб деспота у црквици у Славковици крај Љига. До данас то није доказано.

ЗАВЕШТАЊЕ СРБИЈИ

НА свом двору деспот је неговао уметност коју је оставио наследницима као традицију. Многи га сматрају заслужним за одржање православља. Кир Стефан Србин доместик (диригент), управо је на деспотовом двору написао музику бележену неумама (средњовековни знаци за бележење мелодије, претече нота). У време деспотовине, од 1428. до 1459. године, у Смедереву су написане чак 24 књиге, које су нестале у трагедији Народне библиотеке у бомбрадовању Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације