Друштво

"ГРЕЈАЛА САМ СЕ УЗ ПОМОЋ СВЕЋЕ": Исповест Нишлијке која је провела 30 сати заробљена у ауту након што је слетела с пута

Ј. Ћосин

30. 11. 2021. у 12:59 >> 13:08

КАДА сам се нашла у том ћорсокаку постало ми је јасно да ће то бити дуга ноћ. Никог нисам могла да позовем јер нисам имала сигнал.

ГРЕЈАЛА САМ СЕ УЗ ПОМОЋ СВЕЋЕ: Исповест Нишлијке која је провела 30 сати заробљена у ауту након што је слетела с пута

Ноћ је почела да пада, ја поред гробља, заробљена у ауту, али није ме страх. Имала сам храну и воду, грејала сам се уз помоћ свеће. Она је довољна да загреје ауто. Покушала сам да дозовем човека који је палио ватру на неких 500 метара, пиштаљком сам га дозивала јер сам изгубила глас, фаровима сам сигнализирала, али он није дошао.

Овако своју исповест започиње Снежана Миљковић, жена која је провела 30 сати заробљена у свом ауту, након што је слетела с пута у атару села Паљина, где је погрешно скренула у намери да посети бању Топило. Спасена је захваљујући пролазницама које су алармирале хитне службе, па је жена извучена из аутомобила и потом медицински збринута.

Каже да је од куће пошла око 10 и да је око 15 сати дошло до незгоде, јер се изгубила на путу до оближње бање. Изгубила је ГПС сигнал и мрежу и остала потпуно немоћна и ту је кренула њена агонија.

-Хтела сам само у бању Топило, у воденицу где се људи купају. Питала сам једно дете и оно ми је показало пут, међутим, све ми је било непознато и сумњиво. Изашла сам из аута и видела сам да пут води између два брда. Схватам да ме нису добро усмерили. Кренула сам у рикверц. Била је мокра трава, ауто је у тренутку био као лист на води. Возило није било под мојом контролом. Између два дрвета сам летела, није било простора да маневришем - истиче Снежана.

- Звижадала сам пиштаљком, јер сам видела неког човека да пали траву. Промукла сам па ми је то добродошло. Он није реаговао. Чак сам му и сиреном давала знак, и телефоном. Схватим да ће ту бити журка, остаћу до Нове године - нашалила се она. - У колима сам имала и кафу, какао, ракију и пиво, грицкалице, тако да нисам остала гладна и жедна. Преко ноћи сам маневрисала и мало сам се померала, али то ми није помогло. У недељу су пролазиле жене које иду на гробље. Срећа, приметиле су ме и замолила сам их да ми напуне телефоне. Међутим, нису се вратиле. Размишљала сам већ да кренем пешака. Ипак, у неко доба је дошла милиција и спасена сам.