СРБИ И БУГАРИ ИЗ ФРАНЦУСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу КЦНС
ИНТЕРЕСОВАЊЕ Француске за Балкан на заласку 19. века, а нарочито за борбу против османске власти, у највећој мери било је условљено Француско-руским споразумом из 1894. године.

КЦНС
У време када је Источна криза улазила у завршницу, почела је да се формира слика о Србима и Бугарима.
Након Ламартина („Путовања на исток“), први аутор који је поуздано документовао чињенице о овим народима био је економиста Жером-Адолф Бланки. Он је забележио бројна сведочанства до којих је дошао за време обилазака европских територија Османског царства.
Многи каснији настављачи традиције преношења сазнања о балканским народима, попут Сипријена Робера који је као предавач на Сорбони студентима износио податке до којих је дошао, утицали су на формирање слике о народима чији су припадници касније у све већем броју походили француске образовне центре.
Као нарочито значајну фигуру др Колаковић истиче професора права и политичара Едуара Лабулеа. За своја дела, Лабуле је информације црпео из књига српских студената који су се усавршавали у Француској (Јеврем Грујић и Милован Јанковић), али и српске епске заоставштине.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (1)