СПРОВЕЛИ СМО БИОРЕВОЛУЦИЈУ: Светско признање није изненадило мештане и госте Мокре Горе, али ни чувеног редитеља - творца Дрвенграда
ТУЂИ снови остварени преко, негде далеко од куће, та идилична слика живота којем тежимо, могућа је и остварива у Србији.
Након што је Генерална скупштина Светске туристичке организације Уједињених нација у Мадриду (UNWTO) прогласила Мокру Гору за једно од најбољих туристичких села на планети, насеље на западу Србије постало је путоказ за унапређење и уређење других средина у нашој држави по "рецепту" прослављеног редитеља Емира Кустурице.
Како? Према Кустуричиним речима, "главни састојак" је неговање аутентичног српског наслеђа и визије која се непрестано материјализује. Уз много упорности. У конкретном случају: уз улагање свега што је претходно стечено кроз бављење филмом.
- Ово је вредно и дивно признање за све нас. У Мокру Гору данас долазе стотине хиљада људи. Уз мој удео, збирно, признању је допринела пруга уског колосека завршена уз снимање филма "Живот је чудо" - каже Кустурица, а затим се његов мокрогорски филм "одмотава" у приказ урађеног, у живу слику данашњег живота у овом кутку западне Србије.
Чим је Дрвенград, саздан од динарских брвнара са Таре настао, Кустурица је примио престижно признање бриселске Фондације за архитектуру "Филип Ротије", за најбоље дело подигнуто у Европи, за период од три године. Кустурица је у своје дело додао сопствене "зачине". По овом јединственом "укусу", Мокра Гора је данас препознатљива:
- Спровели смо биореволуцију. Заштитили смо природу, очували традицију и спојили је са садашњим, највишим дометима високе културе, кроз фестивале. У времену насилне експлоатације добара, кад је најтеже, зауставили смо светски никл - лоби који је желео да нас уништи, дакле, зауставили смо дивљи, либерални капитал зарад успостављања одрживог развоја - рекао је Кустурица - Нисмо живот конзервирали, ми смо га подстакли.
Уследило је формирање Парка природе Мокра Гора. На скоро 12.000 хектара, убрзо се појавило најлепше лице Србије. Ова лепота широког је распона: од тога да у Мокрој Гори није могуће видети папирић одбачен поред пута, чак ни сада када "ренџера" у парку више нема - све до потпуног сузбијања дивље градње.
Природа је узвратила наградом: број заштићених мрких медведа скоро да је удвостручен, данас их је око 90. Испоставиће се, слобода медведима мила, још је дража људима.
Издвојено одељење Основне школе "Богосав Јанковић", пре деценије и по, било је пред гашењем, са свега неколико преосталих ђака. Држао је домар кључеве школе, сећање је забележено: "Шта ћемо у Мокрој Гори, овде 50 људи стигне да умре док се двоје роди".
Као у холивудском "блокбастеру", радња се измешта у време садашње: данас ово одељење има 30 ученика, мало више него матична школа. Млади брачни парови више не хрле по сваку цену у ужичку чађаву долину, да срећу нађу у "Наменској" или у "Бакру". Привилегија је остати и живети у Мокрој Гори, али ни данас није лако, економске недаће су свеприсутне.
- Разлика у односу на прошла времена је огромна, удахнут је дах трајања, безбрижни ћемо следеће године дочекати јубилеј школе, 150 година постојања. Наша жеља је да одељење у Мокрој Гори осавременимо - каже Оливера Мисаиловић, директор ОШ "Богосав Јанковић".
У Мокрој Гори, за око 600 житеља и безброј гостију, инспиративно окружење је свакодневица. Престижни фестивали, филмски "Кустендорф" и музички "Бољшој" нарочито, привукли су највеће уметнике данашњице, а њих је у Мокрој Гори могуће срести током обичне шетње, у свако доба године, чак и када заказаних догађаја нема. У овом селу, свакодневно се мешају светски језици, људи са свих континената стварају космополитски дух, подстакнути српским наслеђем.
Симбиоза човека и природе, омеђена Кустуричиним Дрвенградом и Ивером, "Шарганском осмицом" и нетакнутим богазама Парка природе, данас "функционише као сат". Круг мокрогорске културе живљења је заокружен, благородан и користан за сав живи свет.
За Емира Кустурицу, најпознатијег становника Мокре Горе, све што се на некада пустом брду данас може видети и осетити, потврда је идеје да онај који једном стекне свој дом, па га нажалост изгуби, може поново да га пронађе.
ОД ЈАПАНА ДО АРГЕНТИНЕ
ПРОПОЗИЦИЈЕ којима се при избору најбољих туристичких села света водила Генерална скупштина Светске туристичке организације Уједињених нација (UNWTO) биле су: да место представља изузетан пример сеоског туризма и очуване природне средине, да истиче локалне вредности, производе и начин живота, да је социјално и економски одрживо и иновативно...
Међу стотинама пристиглих кандидатура, издвојила су се 44 села из 32 државе: Русије, Либана, Аргентине, Шпаније, Јапана...
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
ОСАМ ГОДИНА МЛАЂИ Овај Србин је муж Ведране Рудан: "Променио ме је набоље" (ФОТО)
ДАНАС живе у складом браку.
15. 12. 2024. у 19:07
Коментари (1)