НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Срби чувају дугу традицију породичних имена, а ево одакле потичи и датирају она најстарија

ПРЕЗИМЕ је за Србе увек било “породично име”, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички.

Фото архива

Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.

Већина настаје по мушком претку

Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними.

Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.

Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Већина потиче из 13. века

Радогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујак само су нека од најстаријих српских презимена. Већина српских презимена се спомиње у писаним историјским изворима из 13-14. века, попут Дечанске хрисовуље (даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру.

На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живели на том поседу. Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи…

Марићи, Станићи и Јелићи по женском претку

Презимена по женском претку (матроними) су ређа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи – каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ретких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге “Српска презимена”.

Према његовим речима, поред презимена која одражавају везу са неком другом особом (обично везу родитељ – деца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа…

Која су најстарија?

Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима где се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мери је кумовао однос према другим братствима, као и чињеница да су настала у ратничком друштву.

– У овим крајевима и бившој Војној крајини, имамо презимена као што су Грдинић, Грубанов, Јованда… Ово последње је, рецимо, изведено од имена Јован. Назвати тада некога Јовицом, у тим крајевима, била је највећа увреда. Јованда, са друге стране, звучи силно, снажно и требало је да заплаши непријатеља, по принципу: Како ћеш ти такав на Јованду или: Види га, Грдног – објашњава Нишкановић.

Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила.

Да ли Дракулићи имају везе са вампиром

При том, треба рећи да Дракулићи или Дракуловићи немају никакве везе са најпознатијим вампиром. Реч је о старобалканском имену, док се презиме у Србији користи још од 11. века, много пре времена Влада Цепеша. Опет, има презимена која су нам данас смешна, иако су им у прошлости придавана друга значења.

Таква су, примера ради, презимена Гаће, Карагаћа, Кура(ј)ица… Гаће су у прошлим временима биле назив за чакшире или панталоне, а не за гаће које се носе испод “гаћа”.

Препоручујемо

Друштво

0 49

ДА ЛИ ЖЕНА МОЖЕ ДА ПРЕУЗМЕ КРСНУ СЛАВУ? Овако се правилно предаје крсно име код Срба

11. 12. 2021. у 14:51

Друштво

1 0

СРБИ И БУГАРИ ИЗ ФРАНЦУСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу КЦНС

01. 12. 2021. у 15:50

Друштво

0 5

ЗАШТО МРЗИТЕЉИ СРБИЈЕ СРАМНО УМАЊУЈУ СВЕ НАШЕ ЖРТВЕ: Академик Василије Крестић за недељне "Новости" о САНУ и "бауку" Меморандума

20. 11. 2021. у 19:20

Култура

1 19

ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ: Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања

09. 11. 2021. у 10:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације