Друштво

ПРАТЕ ПАРТНЕРЕ ПРЕКО АПЛИКАЦИЈЕ: Број сајбер претњи у Србији у паду, на мети индустрија

В.Ц.С.

13. 12. 2021. у 17:22

У СРБИЈИ је приметан пад броја сајбер претњи ове године у односу на прошлу, али су оне постале озбиљније и усмерене према недовољно заштићеним индустријским постројењима или компанијама које су направиле пропусте у осигурању због хибридног модела рада (из канцеларије и од куће).

ПРАТЕ ПАРТНЕРЕ ПРЕКО АПЛИКАЦИЈЕ: Број сајбер претњи у Србији у паду, на мети индустрија

Наша земља је, према налазима компаније Касперску, ове године неретко била у врху листе земаља са највећим процентом напада на индустријске системе, па је у новембру 2021. заузела чак прво место, са уделом од 39,4 одсто индустријских рачунара који су претрпели неки вид напада.

Када су у питању грађани, истраживање показује да чак трећина испитаника сматра сасвим нормалним, дозвољеним и оправданим да прате партнере без њиховог знања, а 15 одсто је отворено тражило од партнера да инсталира stalkerware апликације. Од њих, 34 одсто је пријавило да су доживели неки облик насиља од партнера.

У Србији је током 2021. ипак регистрован благи пад укупног броја сајбер претњи у односу на прошлу годину, посебно када је реч о броју напада на веб, пи-си и мобилне уређаје (мање за 7,32 одсто). У односу на прошлу годину, и број укупних детекција напада рансомвером је драстично опао (за 78,23 одсто). Ово не изненађујуће, кажу у компанији, јер су се корисници у Србији прошле године суочили са наглим скоком претњи због неспремности компанија да адекватно обезбеде њихов рад од куће.

Укупан број регистрованог финансијског малвера бележи смањење од 20 одсто, а разлози за пад делимично леже у чињеници да банке традиционално највише улажу у своју и ИТ сигурност својих корисника. У складу са глобалним трендом, дошло је до укрупњавања неколико мањих банака у веће, па је забележени број напада на јединствене корсинике наизглед мањи, али су ти напади изузетно софистицирани и напредни.

- Наши подаци показују да су се широм света компаније добро снашле када је реч о отпорности на нападе који доводе до цурења података. Упркос томе што су буџети остали исти за мала и средња предузећа, или смањени, за велика. На глобалном нивоу трошкови изазвани цурењем података за велика предузећа су опали на 927.000 долара са 1,09 милиона у односу на прошлу годину - рекао је Мирослав Корен, генерални менаџер компаније Касперскy за Источну Европу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације