МАСКА КОЈА ДЕТЕКТУЈЕ КОРОНУ: Професор Горан Стојановић са својим тимом у новосадском Научно-технолошком парку ствара практичне иновације

Љ. ПРЕРАДОВИЋ

25. 12. 2021. у 12:00

ОСИМ што нас већ безмало две године, колико траје пандемија ковида 19, штити од заразе вирусом корона, неизбежне маске су недавно добиле још једну, врло корисну улогу. Наиме, када се на њеној унутрашњој страни, оној коју стављамо до носа и усана, сребрним концем извезу компоненте у облику кондензатора, маска може да нам открије да ли у организму имамо овај опасни вирус.

МАСКА КОЈА ДЕТЕКТУЈЕ КОРОНУ: Професор Горан Стојановић са својим тимом у новосадском Научно-технолошком парку ствара практичне иновације

Фото Н. Карлић

Ова необична, али врло корисна маска "последица" је наше памети. Настала је у "режији" Горана Стојановића, професора новосадског Факултета техничких наука и тима његових младих колега и научника. Стрпљивим радом и истраживањем "изникла" је у лабораторији Научно-технолошког парка у Новом Саду.

Ентузијасти, може се рећи, с дечјом радозналошћу, у просторијама препуним компјутера и других електронских справа, али и са машином за вез, не мирују, и на овоме се нису зауставили. Идеје им попут бујице само навиру, па је већ нареченој заштитној маски додељен још један "посао": да на основу даха открије да ли онај који је носи има хеликобактерију. Ускоро ће "радити" још један "посао", да нас у зимским месецима греје!

Описујући нам како кондензатори детектују вирус корона, наш саговорник вели да, када дишемо на кондензатор извезен у маски, мењамо електричне особине те електронске компоненте, а сензор када се повеже за рачунар или апликацију на мобилном телефону, бележи промену.

- Када дишемо можемо да забележимо промену онога што удишемо или издишемо и види се да ли су плућа болесна или не - објашњава професор Стојановић како све ово функционише, додајући да је слаб капацитет плућа знак болести ковида.

Код куће се свако може прелиминарно тестирати на овај вирус. Маске су недавно патентиране и засада их носе само чланови тима на факултету, а реално је очекивати да могу да се купе у апотекама и продавницама, у блиској будућности.

Размишљајући шта би још могло да се уради са заштитном маском, којих се, очлигледно још извесно време нећемо ослободити, професор Стојановић и његов млади тим је дошао на идеју да нам маске зими греју лице, што је, како истиче благодетно за зимске спортове, за клизаче и скијаше. Оне ће ускоро моћи да се уграђују и у друге одевне предмете, па ће зимогрожљиви лакше подносити ниже температуре.

- Још једна, додатна корист заштитне маске је да онима који је носе може да открије да ли имају хеликобактерију у организму - открива нам професор Стојановић на чему тренутно раде. - Сензори уграђени у маске моћи ће да из даха детектују хеликобактерију. До сада смо урадили мерење pH вредности из даха.

Све ово, и још много занимљивих проналазака "крчка" се у овој лабораторији захваљујући пројекту STRENTEX, који је одобрила и финансира Европска комисија. Међу 109 пријављених, одабрано је десет, а пројекат новосадског професора је био на трећем месту.

- Добили смо бесповратних 2,47 милиона евра, да оформимо тим од међународних и наших стручњака у области електронике на текстилу - прича нам наш саговорник како је све почело. - Читаву 2020. смо искористили да купимо савремену опрему. Формирали смо тим, запослили четири постдокторанда и исто толико младих истраживача, чије се плате финансирају из фонда овог пројекта.

На списку изума је паметни завој са сензором, који прати статус ране чак и испод гипса, односно да ли се стварају бактерије, каква је њена pH вредност... завој који, дакле, бележи све промене на рани. Почели су да везу и електроде за ЕКГ снимање, па ћемо у догледно време моћи да купимо мајицу са овом "направом" и да без повезивања на ЕКГ уређај сазнамо стање нашег срца.

Интенција руководиоца ових пројеката и његовог тима је, како вели, да њихова достигнућа и патенти имају примену у пракси, да користе људима...

- Ако наши изуми помогну некоме да живи боље, квалитетније и срећније, и ми ћемо бити срећнији и са више елана наставићемо да радимо даље - поручује професор Горан Стојановић.

ЕЛЕКТРОНИКА

ПРОФЕСОР Стојановић нам је открио и да тренутно руководи и ради у четири пројекта. У првом је реч о текстилној електроници, други се бави јестивом електроником, посебно су посвећени и истраживању сензора за испитивање квалитета воде, док је четврти пројекат о одговорном истраживању.

- Етика истраживања је да све што радимо буде засновано на свим етичким принципима академске честитости и поштења.

СЕНЗОР ЗА КВАЛИТЕТ ВОЋА И ПОВРЋА

ПРОФЕСОР са својим тимом тренутно прави сензоре који детектују квалитет, односно свежину воћа и поврћа, помоћу којих се лако сазна да ли оно треба што пре да се поједе или може још да одстоји. Мерач ће, тврди наш саговорник, рећи у дан колико су, на пример "стари" плодови банане или авокада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

ЂОКОВИЋ ЈЕ ЛЕГЕНДА: Аргентинац свој последњи изазов одиграће са  Новаком  (ФОТО/ВИДЕО)