"ГРЕБЕН" ЛАКО СЕЧЕ ЛЕД И ОД ЈЕДНОГ МЕТРА! Репортери "Новости" на једином српском ледоломцу, који је спреман да брани наше реке током зиме

Шћепан МАРОВИЋ

09. 01. 2022. у 09:36

СТАЦИОНИРАН недалеко од хидроелектране "Ђердап 1", једини српски ледоломац "Гребен" спреман је да одмах реагује уколико дође до залеђивања река и исплови до Брђице, до које му треба непуних шест сати вожње.

ГРЕБЕН ЛАКО СЕЧЕ ЛЕД И ОД ЈЕДНОГ МЕТРА! Репортери Новости на једином српском ледоломцу, који је спреман да брани наше реке током зиме

Примарни задатак - одбрана хидроцентрале "Ђердап" од леда, Фото П. Милошевић

Седам чланова посаде даноноћно стражари на овом броду изграђеном 1966. године у Апатину како би реаговали уколико температура десет дана заредом буде минус 10 степени, у шта су се уверили и репортери "Новости".

Срдачни домаћини дочекали су нас на палуби "Гребена", који и после готово седам деценија рада може да одговори свим изазовима на српским рекама. Успео је да преживи све приватизације, а од 2016. године је "под капом" Електропривреде Србије. Његов примарни задатак је да брани хидроцентралу "Ђердап" од леда. Вожња коју смо обавили са посадом брода уверила нас је да "Гребен" може одмах да уђе у "битку" са леденим наносима, из које би, без сумње, изашао као апсолутни победник. Посада нас уверава да их ове, пролећне температуре на крају године не заваравају.

 

- Уколико је у овом тренутку потребна било каква интервенција, ми смо спремни - самоуверено пред почетак сезоне за "Новости" уверава капетан "Гребена" Љубиша Јордачевић.

- Посада је уиграна, људи знају свој посао, неки су били овде 2012. и 2017. године када се водила велика битка са ледом на нашим рекама. Она се састоји од седам чланова, два капетана, два стројара и три морнара. По добијању задатка одмах испловљавамо и идемо у Брњицу, на почетну позицију, одакле настављамо даље све до Београда. Тренутно смо у максималној приправности, а брод је пре званичног почетка сезоне тестиран.

Фото П. Милошевић

Ледоломац "Гребен" произведен је као тегљач и уз финансијско учешће ЕПС за потребе речног бродарства "Крајина" из Прахова. Како истиче наш саговорник, дужина ове "речне аждаје" је 49,8, ширина 8,36 метара и има газ 1,85 метара.

- Бројне деценије и обављени задаци нису оставили трага на овом легендарном броду, а он је пре неколико година модернизован и додатно ојачан - прича капетан Јордачевић. - "Гребен" разбија лед на снагу, иде се директно прамцем на нанос. Прамац је челични и доста појачан, а удара при брзини од 15 километара на сат. Када већ улазимо дубље у ледене санте, брзина је шест километара, а све зависи од саме дебљине леда. Он је тежак око 400 тона и има два мотора са 2.200 коњских снага. Такође, може да послужи хидроелектранама "Ђердап 1 и 2", тако што се на њега прикачи радна платформа и обављају послови.

Колике су моћ и снага јединог српског "борца" против леда говори податак који су нам изнели наши домаћини, а то је да може да сече лед дебљине и до једног метра. То је најбоље илустровала зима 2017. године, једна од највећих у последње две деценије, када је Дунав био окован ледом више од месец дана. Тада је "Гребен" показао сву своју моћ и јасно ставио до знања зашто је преко потребан у чувању једног од наших највећих блага, хидроелектране "Ђердап".

- Ледени чепови се највише праве на местима где се Дунав нагло сужава и ту се ствара левак - прича за наш лист капетан.

- Највећи ледени чеп се ствара код тврђаве Голубац, пошто је ширина на том делу Дунава нагло сужава на само 400 метара. Пошто је мало даље ширтина највеће европске реке два километра, сва вода иде у сужење и ствара ледени чеп. Уколико се правовремено не реагује, а створи ледени чеп дебљине три, четири метра, много је опасно. Тада долази до плављења, подиже се ниво воде, нема отицања, што може имати фаталне последице. Зато је потребно реаговати брзо, чим лед почне да се ствара и разбити га у самом старту.

Фото П. Милошевић

Посада ледоломца коју поред капетана Јордачевића чине и Никола Најдановић, Ратомир Јанковић, Слађан Њагојевић, Дејан Благојевић, Ненад Брндушојевић и Павле Павловић, поручује да је "Гребену" потребан још један помоћник. Јер уколико се поново десе зиме као оне 2012. и 2017. године, а да би се правовремено и још брже реаговало, једином српском ледоломцу треба "брат близанац". Пошто је Дунав изузетно дуг, увек би требало да два ледоломца иду у пару, како би се међусобно помагали. Уколико се један од њих заглави, други би одмах могао да реагује и оспособи га за даљи посао. Ипак, док се то не деси, "Гребен" ће и даље остати једини српски чувар "Ђердапа".

Ледоломац има газ 1,85 метара, Фото П. Милошевић

САРАДЊА СА РУМУНИМА И МАЂАРИМА

ПО споразуму са Румунима на потезу од ушћа Нере до Хидроелектране "Ђердап 2" одбрану од леда успешно обавља њихов ледоломац. Наша земља, поред Румуна, уско сарађује и са Мађарима, који су нам са два ледоломца прискочили у помоћ током зиме 2017. године.

Тада је највећи ледени чеп, уз онај код Пупиновог моста, формиран код Белегиша, па је усаглашено хитно активирање ледоломаца из Мађарске. Тада су наноси леда на појединим локацијама били и до два метра дебљине.

НАЈВЕЋЕ ШТЕТЕ ЗАБЕЛЕЖЕНЕ 1956.

ПРОБЛЕМА са ледом на Дунаву било је и ранијих деценија, а највише штете лед је направио давне 1956. године, када је дошло до катастрофалних ледених поплава у Мађарској, које су "закачиле" и погранични део Србије. Памти се и лед на Дунаву 1929. године, 1940. године, па и 1954. године, али, најгоре је било те 1956, када су више од 50.000 хектара и бројна насеља били поплављени у Мађарској, а ледена поплава је, кроз брањену зону, стигла и до Србије.

О томе каква је ситуација са ледом била најбоље говори то што је ангажована чак и ЈНА, а њихове инжињеријске јединице постављале су мине у лед, како би га покренуле.

ПОСАДА Љубиша Јордачевић, капетан, Никола Најдановић, Ратомир Јанковић, Слађан Њагојевић, Дејан Благојевић, Ненад Брндушојевић и Павле Павловић, Фото П. Милошевић

 

ИЗУЗЕТНО ЈАКА ЗИМА 2017.

- ЗИМА 2017. године, у јануару месецу, била је изузетно јака, најхладнија после оне 2012, пошто се температура спуштала и до минус 20 степени - истиче Јордачевић.

- Сава и Дунав су се брзо претворили у непрегледно море леда, а чепови су се највише стварали око Пупиновог моста, Смедерева и Шапца. Тада су се замрзнуте плоче слагале једна на другу, па је "Гребен" био ангажован да сече дебеле наслаге. Како би се савладао један километар понекад је било потребно чак неколико сати, а ледоломац је прешао невероватних 3.000 километара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе