НАЈБОЉЕ ГАЈДЕ СЕ ПРАВЕ РУЧНО: Ненад Јовановић из Преконоге код Сврљига деценијама чува стари занат

НЕКАДА је свака кућа у сврљишком крају могла да се похвали макар једним гајдашем, а данас овај стари музички инструмент тек понеко уме да засвира.

Фото Ј. Ћосин

Али да их направи, и то ручно, уме још једино Ненад Јовановић (87) из села Преконога. Велике, трогласне гајде, које су оличење овог краја, данас израђују и машине, али деда Неша, како га из милоште зову, тврди да оне ни приближно не свирају као оне које споји од јареће коже и дрвета, онако како су то радили и његов отац и деда пре више од века.

- Можда су ове машинске модерније и лепше, али не дају добар звук као моје. Машине их брзо ураде, али није то то. Најбоље гајде се праве ручно. Мој занат је прост, продеље се дрво, спроведе се главни звук. Још имам добар слух и могу да оценим када је звук довољно чист. Саставни делови су мешина, то је онај кожни део, главина, гајденица и рог од дрвета које након дељања пређем лаком и то је све - објашњава нам деда Неша наизглед једноставан поступак за израду гајди који се у сврљишком крају користи од давнина.

Деда Неша открива тајне заната унуку Александру, Фото Ј. Ћосин

Он каже да јареће коже за израду има довољно, али су неопходни и искуство и знање. Све је, мађутим, мање оних који желе да науче да их праве, па деда Неша страхује да ће и звуци гајди утихнути ако му се не буде јавио неко коме ће радо пренети своје свирачко и занатско умеће.

- Осим мене, у целом овом крају постоји још тек двоје-троје гајдаша који умеју да свирају: моји унуци и још неколико њих. Нема, нажалост, више оних који би да науче да их ручно израђују - тужан је деда Неша.

Стотине гајди које је за живота направио, своје купце проналазиле су у Шпанији, Шведској, Ирској, Аустралији... Многи су долазили да их купе, а слао их је и поштом, па и поклањао.

Један примерак отишао је у руке принцу Александру Карађорђевићу, чега се деда Неша радо сећа.

- На неком сабору, не памтим које године, на којем сам наступао са гајдашима, пришао ми је принц Александар. Рекао ми је да је његов прадеда свирао гајде и питао ме где би могао да их купи. Рекао сам му да ћу му поклонити своје кад завршим наступ. Нисам веровао да ће их заиста узети, међутим, он ме је чекао и поклонио сам му их. Имам чак негде и фотографију са њим - присећа се, док листа албуме са фотографијама из читаве Србије, бивше Југославије, али и из многих европских градова у којима је наступао.

Своје прве гајде поклонио принцу Александру, Фото Приватна архива

Гајде свира пуних 80 година, а таленат и "занат" је наследио од оца Петронија који му није дозвољавао да често свира како би помагао око кућних послова и радова у пољу.

- Најпре сам са седам година научио да свирам фрулу, јер отац није дозвољавао да узмем гајде. Али, био сам упоран и научио сам гледајући њега. И дан-данас чувам део његових гајди које су старе више од века, прошле су Солунски фронт, али не знам тачно из ког су периода - прича наш саговорник.

СТАРА Гајденица с почетка 20. века, Фото Приватна архива

Он је, управо захваљујући гајдама које је сам касније израђивао, обишао пола Европе, а носилац је и мајсторског писма у свирању овог инструмента. Деда Неша и израђује чувене сврљишке трогласне гајде, а у изради му помажу и унуци.

- Научио сам да свирам од мог деде Неше. Свирам већ 10 година. Знам и неке основне детаље око поправке, да заменим писак и тако неке ситнице, али да их направим још нисам научио. Помажем деди тамо где могу и умем. Свирање, пак, вежбамо редовно, кад тако увече седнемо деда и ја. Мора да се вежба напорно, али нама је то у генима. Треба добра кондиција и капацитет плућа. Нисам пушач, али понекад једва имам довољно даха да завршим песму. Волим гајде, леп звук производе, много ми је занимљив, али међу мојим вршњацима нема оних који се за њих интересују. Мој брат Јован такође свира. Трудимо се да гајде отргнемо од заборава и да сачувамо оно што се у нашој породици, али и у овом крају одвајкада неговало - причан нам Ненадов деветнаестогодишњи унук Александар, док на раме пребацује један писак, а други намешта испред себе.

ТРИ ПИСКА

НАШЕ сврљишке гајде имају три писка. Један писак шаље дубљи тон, остала два мало нежнија, тако да се сва три разликују. Главчина је више за украс, за лепши изглед - објашњава деда Неша.

Фото Приватна архива

МЕЂУ УСПОМЕНАМА И "НОВОСТИ"

МНОГО успомена и старих предмета баштини деда Неша у свом памћењу и кући. У тој његовој својеврсној заоставштини посебно место припада једном тексту из 2002. објављеном пре три деценије.

- То је репортажа у "Вечерњим новостима", објављена 2. јула 2002. године, коју је написао Миша Ристовић, дописник вашег листа из Ниша. Много је лепо написана и зато је посебно чувам - искрен је Ненад Јовановић.

Препоручујемо

Београд

0 0

ЦЕНТАР ЗА НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ: Презентација свирања на гајдама у Етнографском музеју

18. 11. 2021. у 12:44

Друштво

0 1

СТАНИСЛАВА МУШКИ СВИРА ГАЈДЕ: Средњошколка из Оџака једина је дама у нашој земљи која зна тајне древног инструмента

14. 01. 2021. у 14:00

Економија

0 2

МИНИСТАР МОМИРОВИЋ: Један мали корак како бисмо Сврљиг подигли у сваком смислу

23. 11. 2021. у 12:54

Србија

0 1

ЂАЧКИ АЛАРМ ЧУВА ЖИВОТЕ: Изум ученика средње стручне школе "Душан Тривунац Драгош" из Сврљига

05. 06. 2021. у 07:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације