ЗНАЊЕ ЋЕ "ОСТАВИТИ" У СВОЈОЈ СРБИЈИ: Марија Иванов, Снежана Паповић и Тијана Шуштерић, наше младе научнице бавиће се истраживањима у земљи
НЕМАЈУ ни 35 година, а већ су доктори наука или при крају доктората. Иза себе имају велики број научних радова, објављених у престижним часописима.

Фото Танјуг
Баве се испитивањем биолошке активности природних производа који би били алернатива доступним лековима, унапређењем перформанси литијум јонских батерија, као и имплементацијом алгоритама вештачке интелигенције у борби са ковидом 19.
Оне су Марија Иванов, Снежана Паповић и Тијана Шуштершић, добитнице националних стипендија "Жене у науци". Ове изузетне младе научнице су награђене за истраживачки допринос у области биолошких, инжењерских и хемијских наука.
Националне стипендије "За жене у науци" представљају вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицај да наставе да се баве науком у Србији. Од покретања програма, пре 11 година, до данас, на конкурсу је учествовало више од 600 младих научница, а додељене су 32 стипендије у износу од готово 20 милиона динара.
Конкурс за 2022. је у току и биће отворен до 15. априла. Износ стипендије је по пет хиљада евра у динарској противвредности. Услов је, између осталог, да имају до 35 година, завршене или уписане докторске студије.
Младе научнице, у разговору за "Новости", истичу да у Србији постоје добри услови за научно-истаживачки рад, а да се надају још бољим.
* * * * * * *
ДР МАРИЈА ИВАНОВ
Биљке и као антибиотици
ЧЕСТО оболевање од инфективних болести широм света, утицало је на научнике да крену "у потрагу" за новим препаратима, базираним на природним агенсима. Они у лабораторијама траже чаробну "формулу" за стављање "барикаде" бактеријама и микробима, од којих су многи постали отпорни на постојеће медикаменте.

Фото Приватна архива
Према речима др Марије Иванов, научне сараднице у Миколошкој лабораторији ИБИСС, суштина истраживања је да се нађу нови производи који би смањили способност патогених бактерија и гљива да доведу до болести људи. Испитују се различити природни агенси, поједина једињења, али и екстракти биљака и макрогљива, који могу да смање вирулентност, односно способност да доведу до инфекције.
- Све је већа учесталост микроорганизама на које лекови не делују, односно микроорганизми су постали резистентни - истиче др Иванов. - Стога, неопходно нам је да нађемо неки алтернативни приступ како бисмо успели да сузбијемо ове инфекције. Такође, сада имамо детаљније податке о томе шта се дешава међу патогеним микроорганизмима током процеса инфекције и то можемо искористити за развој савремене терапије и антимикробних агенаса са новим механизмима деловања. Узевши у обзир високу учесталост инфективних болести широм света, ова истраживања су од великог значаја.
Поред различитих билатералних пројеката, др Иванов је била и на краћим усавршавањима на више европских института, попут Института за микробиологију на Универзитету у Лозани, Швајцарска. То јој је помогло да успешно заокружи део свог истраживања, али и да нешто од нових техника примени касније у лабораторији у Србији.
* * * * * * *
ДР СНЕЖАНА ПАПОВИЋ
Правићемо батерије и без литијума
ЛИТИЈУМ-јонске батерије су поставиле темеље бежичног друштва на глобалном нивоу са уређајима који су, данас саставни део свакодневице (мобилни телефони, лаптоп рачунари) и тиме направиле револуцију у нашим животима. Колико су актуелне, сведочи и то да је Нобелова награда за хемију 2019. године додељена из области развоја литијум-јонских батерија.
Међутим, како истиче др Снежана Паповић, доцент на Катедри за аналитичку хемију департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ Универзитета у Новом Саду, постоје лимитирајући фактори за њихову дугорочну масовну примену, као што је мали капацитет, прегревање, запаљивост и последична смањена безбедност.
- Како је императив новог доба унапређење безбедности батерија које сви свакодневно користимо, управо на том пољу видим развој базиран на безбеднијим, алтернативним материјалима са мањим утицајем на животну средину - истиче др Паповић.
- Употреба термички побољшаних батерија ће имати значај у мобилним телефонима, лаптоп рачунарима, дроновима, ручним електричним алатима, као и електричним аутомобилима.

Фото Приватна архива
За стратегију њихове масовније примене су потребна даља научна истраживања и развој одрживих технологија.
Она наводи да ће будући рад бити усмерен ка модификованим и економски исплативим електродним материјалима за складиштење енергије у циљу постизања већег броја циклуса пуњења и пражњења батерије и њиховог повећаног капацитета.
Наша саговорница каже да је рад у интернационалним лабораторијама у Љубљани и научно-истраживачким центрима у Лилу, допринео умрежавању са еминентним научним радницима и размени идеја. Успешно је остварена, а у току је реализација сарадње из области унапређења батерија са научницима из Кине.
* * * * * * *
ТИЈАНА ШУШТЕРШИЋ
Бржа дијагноза уз помоћ програмера
АНАЛИЗА биомедицинских сигнала, пре свега медицинских слика, са циљем скраћења времена за дијагностиковање, уз наравно очување високе тачности и поновљивости резултата, суштина је истраживања Тијане Шуштершић, студента докторских студија на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

Фото Приватна архива
Поред тога, она ради и на примени алгоритама вештачке интелигенције у циљу развоја епидемиолошког модела ширења болести ковид 19 на нивоу популације, као и персонализованог модела клиничке слике код зараженог појединца. Пројекат је финансиран у оквиру Средњоевропске иницијативе, а у конзорцијуму су били универзитети у Крагујевцу и Ријеци, Технички факултет и Клинички болнички центар Ријека.
- Вештачка интелигенција има способност откривања значајних и скривених веза у скупу података и налази велику примену у клиничкој дијагностици, лечењу и предвиђању развоја болести - каже Шуштершићева.
- Значај се огледа у директном скраћењу времена дијагностиковања болести и анализи великих количина података, с обзиром на то да је процес учења који користи вештачку интелигенцију аутоматизован, те се хиљаде или милиони случајева анализирају брже и ефикасније, што људи - експерти у области, ипак не могу. Наравно, не може се заменити лекар, али је циљ да се направи систем који ће брзо и ефикасно да помогне у доношењу коначне одлуке.

Фото Приватна архива
Она истиче да је сарадња са партнерима из других држава константна и огледа се у заједничком раду на једном комплексном проблему, где сваки од партнера својим знањем и приступом решава неки његов део.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)