СВЕ ТЕЖЕ И РОДИТЕЉИМА И ДЕЦИ: Васпитна улога породице све слабија, деца без јасних граница, неприхватљиво понашање постало пожељно

СВЕ већи број родитеља, позивајући се на права деце, а занемарујући одговорности и друштвена правила, има нереална очекивања од образовних установа, каже психолог у Основној школи "Бранко Ћопић" из Приједора Ивана Бероња.

Фото: Депоситпхотос

- У новије време се суочавамо са поплавом презаштитничког васпитања које негује патологију екстремног егоцентризма, а знамо да је школа још место у којем је колективни дух на снази, а васпитни социјализацијски моменат један од кључних, рекла је Бероња Срни.

Бероња каже да васпитна улога породице слаби јер су деца или без јасних граница или затрпана строгом структуром обавеза, док је некадашње друштвено неприхватљиво понашање данас друштвено пожељно јер га фаворизују разни ауторитети присутни у медијима.

Према њеним речима, позитивне промене су настале увођењем психолога у школе јер су деца временом оспособљена да препознају и оснажена да пријављују најразноврсније облике насиља, а порастом свести о значају менталног здравља у друштву уопште школе су се више отвориле према породици у пружању подршке у васпитању и родитељи самоиницијативно долазе по савет и помоћ чим примете проблем.

- Решење је стављање породице у фокус на нивоу подршке законима тако да бисмо имали систем наклоњен породици и родитељству, едукацију родитеља о родитељству, потребама деце и адекватним одговорима на разне друштвене појаве, те подизање свести о целоживотном учењу. Све ово звучи као утопија у нашем систему где мајке раде по 12 часова на дан код приватника, док очеви долазе сваких 15 дана на викенд са рада у иностранству, а на службени позив школе нема ко да дође на најобичнији разговор, истиче Бероња.

Фото: Depositphotos

Социјални радник у Центру "Сунце" Љубица Иветић каже да се у посљедњих 15 година понашање деце драстично промијенило, да су сукоби међу децом раније били мање опасни и забрињавајући, а да су данас такви да могу бити и кобни по дете жртву, као и да је неопходно ограничити приступ онлајн садржајима, анимираним филмовима и игрицама који јасно указују и уче на агресивна понашања.

- Такође, учење деце прво и једино о њиховим правима, а никако о њиховим обавезама и одговорностима, доводи до тога да имамо све више деце који испољавају делинквентна понашања. Ником није у интересу да детету ускрати његова права и слободе, али, ако ћемо та права злоупотребљавати или преувеличавати, онда ћемо добити проблеме код деце школског узраста, изјавила је Иветићева Срни.

Она је навела пример детета које је дуги низ година гледало и проживљавало психичка и физичка злостављања у породици, те је све своје проблеме и вршњачке сукобе решавало агресијом и физичким обрачунима.

- Он је насрнуо на другог дечака који је од њега млађи и физички слабији, док га је провоцирао трећи дечак, од њега доминантнији и физички јачи. Није хтео да каже да има проблеме са јачим од себе, него је своју нетрпељивост и снагу покушавао да искали на слабијим од себе, истакла је Иветићева.

Психолог у Угоститељско-економској школи Приједор Дражена Мршић каже да из године у годину примећује пораст броја ученика код којих су безвољност, незаинтересованост, мањак стрпљења и општа летаргија доминантне карактеристике понашања и то не само према школским активностима, него у свим сферама живота, да ти ученици постижу слабије резултате у учењу, склони су бежању са наставе и излажу се ризичном понашању, те да је све већи дијапазон проблема са којима се сусрећу просветни радници чији рад је све тежи и изазовнији.

- Из анкета које проводимо у нашој школи, евидентно је да та деца све раније почињу конзумирати дуванске производе, алкохол, те све млађи ступају у сексуалне односе. Разлози су јак утицај медија, све већи број дисфункционалних породица, али и наставни садржаји који не прате напредак технологије, не држе пажњу данашњим адолесцентима и неопходно их је стога реформисати, рекла је Мршићева Срни.

Лекције спремне за ученике у Србији и Републици Српској / Фото М. Анђела

Према њеним речима, код младих апсолутно превладавају права над обавезама, немају стрпљења, хоће све по принципу "сад и одмах", не размишљају о последицама, само је битно данас и нема пројекције у будућност.

- Данашње вријеме није нимало безазлено са свим изазовима и ризицима које носи за нашу децу и омладину, те смо дужни и обавезни системски радити на едукацији родитеља, ученика, наставника, али и комплетног друштва, поручила је Мршићева.

Учитељица у ОШ "Бранко Ћопић" Милка Мијатовић запажа да деца данас, углавном, долазе из малобројнијих породица, да су у већини случајева мажена и пажена у својој ужој и широј породици и да наставак таквог сценарија очекују и у школи, што у колективу није могуће.

- Већина деце се брзо прилагоди новонасталој ситуацији, али мањи број их жели да доминира, не либећи се да то буде и негативним понашањем. Такво дете се тешко поправља, нарушава хармонију одељења у којем се налази, не прихвата обавезе и одговорности, угрожава права вршњака и учитеља јер и они имају право да уче и раде и да их при томе нико не омета, рекла је Мијатовићева Срни.

Према њеним ријечима, добре промене данашњице су што су ученици слободнији, комуникативнији, самопоузданији, имају веће животно искуство што се тиче путовања, летовања на мору, зимовања на планини, као и кориштења дигиталних технологија, а лоше су што неки ученици злоупотребљавају слободе које имају, па тиме штете и себи и свима у одељењу.

- Лоше је и то што неки постају зависници о мобилном телефону и не разликују добре и лоше садржаје који им се нуде путем интернета. Чини ми се да би решење проблема било у комбинацији интелектуалног и мануелног рада, наравно у складу са ученичким могућностима. Један рад одмара од другог, а ученици би више научили кроз праксу и тиме се боље оспособили за квалитетније живљење, поручила је Мијатовићева.

Фото Танјуг

Она је недавно сазивањем родитељског састанка покушала допринијети решавању проблема који су деца имала код куће, а не у школи, а који су њој пријавили родитељи и затражили помоћ након што су уочили непримерену, вулгарну и увредљиву комуникацију у "вибер" групама креираним међу децом из одјељења. Та комуникација временом је довела и до избацивања поједине деце из група где се онда та онлајн изолација преносила и у офлајн сферу – иста деца бивала су од стране вршњака изолована и у учионици.

- У више наврата дјеци сам на то указала. Они то нису ни радили у школи, али било је случајева да спомињу те своје групе. Сугерисала сам им да имају једну групу и разговарала са њима о штетности увредљивих порука. То се после смирило, а родитеље сам позвала да се и сами укључе. То није проблем који се дешава у школи и била сам у дилеми да ли сазивати родитељски састанак на ту тему или не, али сам се ето и на тај начин пристала укључити да помогнем ако могу и колико могу, каже Мијатовићева.

БОНУС ВИДЕО: 

ЧУДО ОД ДЕТЕТА ПАВЛЕ МАРИН: 28. марта у штампаном издању "Вечерњих новости"

Препоручујемо

Друштво

0 1

ОМИКРОН ЈОШ НЕ ХАРА ВРТИЋИМА: У предшколским установама мање деце него обично, па је мање и заражених

13. 01. 2022. у 10:45

Друштво

0 0

Како да беба буде весела и задовољна?

20. 12. 2021. у 08:10

Друштво

0 0

ДАНАС СУ И ДЕТИЊЦИ: Ово су обичаји за децу и родитеље

19. 12. 2021. у 10:23

Србија

0 1

СТУДЕНТИ ОБРАДОВАЛИ МАЛИШАНЕ: Пакетићи за децу у "Свратишту" на Звездари

03. 12. 2021. у 15:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације