УЗДАРЈЕ СВЕТОМ САВИ СА ОЛИМПА: Студенти српског језика у Атини, учећи о нашој традицији, годинама негују дух светосавља

Ј. ЛЕМАЈИЋ

31. 01. 2022. у 13:00

УЧЕЋИ српски језик и књижевност, студенти Филозофског факултета Националног и каподистријског универзитета у Атини заволели су традицију, културу и обичаје братског православног народа. То су недавно исказали снимајући виртуелну академију "Уздарје Светом Сави" у којој су учествовали Грци, Руси, али и студенти из других земаља.

УЗДАРЈЕ СВЕТОМ САВИ СА ОЛИМПА: Студенти српског језика у Атини, учећи о нашој традицији, годинама негују дух светосавља

Наступ академаца усред испитног рока у Атини

Српски језик се на Одсеку за руски језик и словенске студије изучава од 2014. године и од тада студенти учествују у обележавању Савиндана у Атини.

- Ове године смо због вируса корона одлучили да направимо онлајн Светосавску академију. У нашем подухвату су учествовали бивши и садашњи студенти и 12 њихових радова је уврштено у филм - поносно прича професорка Биљана Турањанин Николопулос. - Остварење је део ваннаставних активности, а колико је велики ентузијазам студената, речито сведочи што су га посвећено радили усред испитног рока, што су издвојили значајан део свог времена да га сниме и монтирају материјал.

После химне "Боже правде", коју је отпевала мецосоран Катерина Ботони, студенткиња прве генерације студената српског језика, академци су певали и говорили стихове посвећене православљу и највећем српском светитељу и утемељивачу српске школе и цркве. Међу њима је Политими Бисовити из Ларисе која је отпевала "Прелетеше птице ластавице", српску древну песму са Косова, јер је, како кажу, изворна музика често прва асоцијација на Србе. Бећковићеве стихове из поеме "Хиландар" говорила је Мелина Цура, рођена на Евији, а иако Гркиња, за себе каже да се осећа као Српкиња. Такође, припада првој генерацији студената која је српски језик заволела пре седам година и никада није престала да га учи. Штавише, припрема се за постдипломске студије у Новом Саду.

- Свети Сава је на различите начине инспирисао наше студенте и они су исказали многе своје вештине и таленте - додаје поносна професорка Турањанин Николопулос. - Студент Аристеос Цусиц је за потребе филма насликао Светог Саву и Вука Караџића и поклонио нам своје редове.

Када је први пут чуо како Срби и Српкиње говоре и певају, Аристеос, родом из Атине, био је одушевљен тим, како је рекао, "храпавим језиком".

- У његовим пукотинама се налази пуно цвећа које у мени буди нешто човечно, древно и заборављено, али блиско. Овај одсек Атинског универзитета доживљавам као једну од капела наше планине Имитос, где се једном недељно можемо сабрати да одамо почаст и уронимо у дух наше братске земље - надахнуто говори овај млади Грк.

Академци српски језик говоре течно, јасно, а версе и ноте говоре и певају као да су у њима српски корени.

- На самом почетку највише ми се свидело Вуково правило - пиши као што говориш и читај како је написано и због тога је српски језик најсавршенији - искрен је Пантелис Киријадикис. - Али временом, језик ми се све више допадао и немам дилему, наставићу да учим и усавршавам - српски.

ПРВИ "ВУКОВАЦ"

Наступ академаца усред испитног рока у Атини

ВУКОВА слика, рад студента Цусица је поклоњена најангажованијем члану ове дружине - Анастасиосу Курајосу (на слици), студенту завршне године, који је био наратор и цео филм монтирао.

- Тако смо, симболично, добили нашег првог вуковца - каже професорка Биљана Турањанин Николопулос.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE