СПОМЕНИК "ЂЕНЕРАЛУ" РАДЕНОВИЋУ У КРУШЕВЦУ: Председник Вучић иницирао подизање обележја јунаку полиције и ослободиоцу Ораховца 1998.
НА иницијативу председника Александра Вучића, Крушевац гради споменик потпуковнику Вељку Раденовићу (1955-2012), предводнику Посебних јединица српске полиције из Призрена, јунаку опеваном у песми и вођи ослободилачке битке за Ораховац 1998. године, ексклузивно сазнају "Новости".
Фото Приватна архива
Прво обележје славном "ђенералу", како су га често звали саборци и поштоваоци, биће подигнуто на Багдали, у близини популарног парка и на само стотинак метара од породичне куће Раденовићевих потомака, а биће откривен на посебној церемонији 24. марта, симболично на дан почетка НАТО агресије.
Такву част и повратак из заборава, породица није очекивала. Вест о иницијативи која би требало да исправи неправду да је овај неустрашив човек, најзаслужнији за спасавање десетина цивила којима су претиле отмице ОВК терориста, пре деценију сахрањен без достојних државних почасти, уследила је одмах после вести да ће потпуковнику Раденовићу, 15. фебруара, председник постхумно доделити Сретењски орден.
- Председник нам је лично јавио за орден, били смо заиста дирнути тиме да неко после толико времена памти и цени оно што је отац био и радио за нашу земљу - каже за "Новости" потпуковников син Вукашин, поручник Одреда Жандармерије у Краљеву.
- Пре десетак дана уследио је и други позив. Директор БИА Братислав Гашић саопштио нам је да је председникова идеја да се оцу подигне споменик у Крушевцу. Наша породица је неизмерно захвална на указаној части.
Место где ће бити споменик , Фото С. Бабовић
Споменик јунаку биће висок три метра са мањим постаментом, окружен клупама и дрвећем. Фигура "ђенерала" биће представљена у препознатљивој униформи, а поред њега ће стајати вук, као симбол неустрашивог отпора.
Израда споменика поверена је уметнику Томи Коматини, а финансирају је пријатељи Града Крушевца.
- Приложили смо више очевих фотографија из различитих периода живота и према радним верзијама које смо имали прилике да видимо, лик је заиста идентичан - кажу нам Раденовићеви син и ћерка, Бојан и Бојана, и додају да захвалност на залагању око њихове породице дугују и министру Александру Вулину.
Потпуковникова удовица Славица Раденовић искрено говори да заиста нису ни размишљали да се њеном супругу може одати почаст кроз Сретењски орден и споменик.
- Већ је 10 година од његове смрти, прошло је много времена, а опет, сетили су се нашег Вељка - каже Славица.
- Схватили смо и да ће се на церомонији чути Кујунџићева песма "Ђенерале, ђенерале", која је описала херојство мог супруга.
Породица Раденовић , Фото С. Бабовић
Све што је радио у животу, причају његови потомци, радио је савесно, предано, неретко и када му то здравље није дозвољавало. Са инсулином у руци, тадашњи капетан Раденовић, дугогодишњи дијабетичар, ишао је у рат. Породица и пријатељи и даље се чуде како је рат и преживео.
Строг, али правичан заштитник српске државе и народа, последње године службе био је у Одреду Жандармерије у Краљеву и са породицом се трајно населио у Крушевцу. Последњих година живота био је ведар деда, отац, супруг. Несебична давања и шећерна болест озбиљно су нарушиле здравље "ђенерала". Ампутирана му је нога, али је срце наставило да "туче" све до смрти, до одласка у незаборав. Споменик на Багдали частан је доказ да ће се Вељко Раденовић бити упамћен заувек.
КОСМЕТ
ИАКО је одсудне битке био јула 1998. како би стратешки била сачувана Метохија, Вељко Раденовић се од рођења у Ђаковици, одрастања у Пећи и Вучитрну, до командовања у Призрену борио за цео српски народ у јужној покрајини. Посебну јединицу полиције за регион Куршумлије предводио је после 2000, а пензију је дочекао као помоћник команданта Одреда Жандармерије у Краљеву, чију униформу данас поносно носи његов син Вукашин.
МЕТАК ИЗ СНАЈПЕРА НА КАПИ
ДОК је командовао, потпуковник Раденовић је често сам стајао на чистини, као да изазива смрт.
- И док се пуцало, није посустајао - говорили су саборци о неустрашивом човеку, који је за живота одликован Орденом за храброст.
- Срце је остављао на Космету као да је био потпуно несвестан да је могао да изгуби главу.
Фото С. Бабовић
Једном замало. По повратку у призренски штаб, неко је сугерисао капетану да има две рупе на капи. Када је Раденовић узео своју капу у руке схватио је да су то била два јасна трага од метка из снајперске пушке (на слици).
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (6)