ЈАСТРЕБОВ ЈЕ БРАНИО СРБЕ И ПЕРОМ И РЕВОЛВЕРОМ: Поводом дана дипломата Русије биће представљена сабрана дела конзула и добротвора
ДАН дипломата Русије, 10. фебруар, биће обележен и у Руском дому у Београду представљањем сабраних дела великог српског добротвора Ивана Степановича Јастребова, генералног конзула царске Русије у Призрену, Скадру, Јањини и Солуну.

Српска свадба у Пећи, Фото Промо
Овај дипломата, полихистор и полиглота, био је први историчар, географ и етнолог који је у другој половини 19. века прошао дивљим пограничним крајевима Османске империје, по Старој Србији и Албанији, сакупљајући историјску грађу о Србима и извештавајући о терору над њима.
Јастребовљево дело је, осим малобројним научницима, дуже од века било непознато српској јавности, све док тим "Службеног гласника" није исправио историјску неправду, мукотрпно сакупљајући, преводећи, уређујући и објављујући грађу коју је руски дипломата завештао Србији.
- Његове белешке о ономе што је видео и сазнао од савременика су јединствене и непроцењиве - каже историчар Борисав Челиковић, приређивач и уредник Јастребовљевих сабраних дела.
- Остатке српских цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, баш као и податке о исламизацији, арнаућењу и бугаризацији Срба.

Иван Степанович Јастребов, Фото Википедија
Јастребов је уз дипломатске дужности стизао да са бележницом у једном џепу и револвером у другом обилази опасан простор са којег вековима није било ниједне вести.
- Схватао је да се налази на изузетно важном геостратешком простору где су се у прошлости дешавали процеси који су умногоме опредељивали не само судбину Балкана већ и судбину Европе - каже Челиковић.
- На терену је схватио да се о Србима из ових крајева ништа не зна, не само о њиховој великој прошлости, већ ни о актуелној свакодневици и народном стваралаштву. Јастребова не треба посматрати као некога ко је дошао да заштити српске интересе, већ као праведника. Он је био критичан према свима, а Србе је штитио штитећи истину и правду.
То његово дело чини још драгоценијим.
Јастребов је први известио свет о арбанашком терору над Србима и њиховом баштином и често се сам, с револвером у руци, неустрашиво супротстављао арбанашкој руљи, бранећи Призренску богословију, спасавајући мушкарце од линча и девојке од отмица. Тако је стекао бројне и немилосрдне непријатеље, о чему сведочи његова смрт под неразјашњеним околностима 1894. у Солуну.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ
О ЈАСТРЕБОВЉЕВОМ делу говориће др Бошко Сувајџић, професор Филолошког факултета у Београду, Валентина Питулић, професор Филозофског факултета у Приштини, Весна Смиљанић Рангелов, преводилац, Борисав Челиковић, историчар, и уредник Петар Арбутина, извршни директор у Сектору за издавање књига у "Службеном гласнику".
Препоручујемо

"РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У БЕОГРАДУ 1920 - 1950": Изложба у Руском дому до 16. фебруара
01. 02. 2022. у 17:47

РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)