СВЕМИРСКО "ДЕДИЊЕ 2" ЧЕКА ПРВЕ ПАЦИЈЕНТЕ: "Новости" у обиласку нове зграде Института за кардиоваскуларне болести (ВИДЕО)
НА месту где се пре три године професор др Милован Бојић спремао да почне штрајк ако се не уклони привремена ћевабџиница, и тако омогући пролазак машина и градња нове болнице, "никло" је "Дедиње 2" - са једном подземном етажом и четири спрата, укупно 14.000 квадрата. Зграда се већ усељава, унет је намештај, завршава се инсталирање опреме...
Све изгледа тако да би на отварање, заказано за почетак марта, десетак дана након што се отвори и нова зграда Универзитетског клиничког центра Србије, без икаквог зазора да нешто, можда, није по највишим стандардима технички, организационо, па и естетски, слободно могли да позову и енглеску краљицу.
"Вечерње новости" су прва медијска кућа која је ушла у "Дедиње 2". На четвртом нивоу, у новом кабинету са погледом "од пет звездица", дочекао нас је директор, професор др Милован Бојић. Одавно је распаковао неколико килограма разних потврда, нацрта, решења и одложио кофер са којим је својевремено обигравао све могуће институције, како би обезбедио дозволе за градњу нове зграде.
- "Дедиње" је, коначно, досањало свој вишедеценијски сан - каже Бојић. - Ово је сад највећи кардиоваскуларни центар у региону и сигурно један од најсавременијих у свету.
Још од 1978. године, када је у бараци почео да ради прво Завод за кардиоваскуларну хирургију и две деценије касније надзидана зграда у којој је сада Институт, запослени у "Дедињу" вапили су да нема довољно простора, да потребе далеко надилазе капацитете. Од сваке власти, које су се у међувремену смењивале, изузев актуелне, добијали су исто - празна обећања.
Тек пре три-четири године донета је одлука да се гради нови део кардиоваскуларног центра. Влада је кроз Канцеларију за инвестициона улагања за то определила 42,8 милиона евра, од којих је више од 15 милиона инвестирано у најмодернију опрему. Камен темељац је 18. јуна 2018. године поставио председник Александар Вучић, и годину дана касније дошао да провери како напредује градња.
Тад је још, као и деценијама раније, повећавајући обим посла, Институт радио у готово немогућим условима: са трансфузијом "нагураном" у једва две и по собе, без могућности да се организују посебни "чисти" и "прљави" коридори, без којих је сигурна хирургија готово незамислива, без посебног дела за преоперативну припрему...
- Пацијенте смо, нарочито откако је почела епидемија ковида 19, припремали за операцију малтене напољу, у контејнерима - прича професор Бојић, док улазимо у одељења интензивне неге на другом нивоу нове зграде.
Одмах се види да ту, чак ни у детаљима, никакве импровизације није било: пространа одељења, кревети у полукругу, монитори и друга најсавременија опрема, пултови за медицинско особље...
- Дуго сам у овој области медицине и обишао сам све најбоље центре у свету. Овакву интензивну негу нисам видео ни у болницама у Европи, а ни у САД или Јапану - каже професор Бојић.
Одмах на улазу у први интензивни блок, у десном углу је, у стаклу, соба за изолацију. Такав простор омогућава да се, без ризика по остале пацијенте, смести оболели, рецимо, од актуелног ковида 19.
На истом нивоу су и операционе сале. Уз седам постојећих у старој згради, Институт је у новом простору добио још четири. Свака изгледа свемирски: простране као фудбалска игралишта, са по два велика монитора и просебним простором за "чисте" и "прљаве" коридоре за потрошни материјал и медицинаре.
- Корона је глобално утицала на обим захвата у хирургији, али смо пре пандемије, 2019. године, на "Дедињу" урадили 2.600 великих операција на срцу и тиме појединачно претекли све кардиохируршке центре у Европи: у Немачкој, Швајцарској, Британији, Шпанији, Италији, Холандији - прича професор Бојић и уводи нас у посебну, тзв. хибридну операциону салу.
Она је потпуно нови стандард у кардиохирургији, рекло би се свемирска технологија. Ту, ако рецимо пацијенту током неког мање инвазивног дијагностичког или терапијског захвата пукне крвни суд, одмах улазе хирурзи и оперишу. Неће се губити време на транспорт у другу салу, нити ризиковати да, можда, ниједна не буде слободна.
За "Дедиње" су набављене и три најмодерније ангио-сале. Једна је већ инсталирана, а две ће бити смештене у старој згради. Чим се одељења преселе у нову, почиње реновирање 9.000 квадрата у старој згради, где ће се направити простор и за нову нуклеарну магнетну резонанцу.
- Све ово је за нас од историјског значаја - каже професор Бојић. - Ко није радио у таквим условима, не зна шта значи када за време дежурства стигну пацијенти са инфарктом, у ургентном стању, а ви га тестирате напољу, пред улазом, и то у земљи где сваког сата од болести срца и крвних судова умре шест особа, годишње 54.000 до 58.000 становника.
Сваки спрат "Дедиња 2" је у другој боји. Полуинтензивна нега је у зеленим нијансама. У свакој соби два или три кревета, купатило, ТВ, природно светло... Са овим проширењем, "Дедиње" ће имати 274 болничке постеље.
На нултом нивоу су амбуланте: кардиологија један и два, ЕХО ултразвук, стрес ЕХО, центар за урођене срчане мане... Готово све то је досад било у контејнерима око старог "Дедиња". И у чекаоници су већ постављене столице, амбијентална расвета, пулт изнад којег је препознатљиви лого Института, део за картотеку, систем за прозивање пацијената...
И у новом амбулантно-поликлиничком делу, са најсавременијом опремом за сваки сегмент: радиологију, кардиологију, биомедицину, трансфузиологију, и оперативном блоку са анестезиологијом, "Дедиње" ће моћи да дуплира обим посла, али директор Бојић од тога не зазире:
- Сваког јутра сам овде већ у четири сата, имамо врхунске лекаре, читав тим од 800 запослених у Институту је уигран, ми смо и акредитована научна установа, не бојимо се посла. Сви смо ово дуго чекали. Нису ово "Потемкинова села", чим прође свечано отварање, истог дана ће све бити дезинфиковано и одмах почињемо са радом у новој згради - каже професор Бојић.
СКАЛПЕЛ ОПЕТ У РУКАМА ДОАЈЕНА
МНОГИ, чак и светски познати лекари, завршили су радни век у "Дедињу" у ишчекивању нове зграде Института, али нису заборављени ни сада када је тај професионални сан испуњен.
- Прву операцију у новој згради, и новој сали, радиће професор Божина Радевић, специјалиста опште и васкуларне хирургије - открива проф. Бојић. - Професор Радевић је први на овим просторима, овде у "Дедињу", урадио трансплантацију јетре. Његови пацијенти са пресађеним органом живе већ три деценије и они ће нам бити гости на свечаном отварању "Дедиња 2".
Препоручујемо
БЕОГРАД У ЈУЛУ ДОБИЈА НОВУ БОЛНИЦУ: Радови на изградњи “Дедиња 2” у завршној фази
23. 05. 2021. у 11:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (2)