СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЗЛО ЗАПАКОВАНО У АКЦИЈЕ СА ВОЛСТРИТА: Поводом новог издања "Историјског додатка" о нацизму у Украјини

НАША будућност није никад била мање предвидива, никад више нисмо зависили од политичких снага којима се не може веровати да ће следити правила здравог разума и сопственог интереса - снага које, гледајући норме других векова, личе на чисто лудило.

Фото Архива

Ова реченица, ма како то чудно звучало, није настала као реакција на актуелна стратешко-политичка догађања које одликује опште обесмишљавање држава и народа, бачених у хаос, а којима ми присуствујемо као неми сведоци. Настала је пре више од седам деценије, написала ју је филозоф и теоретичарка политике Хана Арент у књизи "Извори тоталитаризма", у време када је Хладни рат, односно подела између Истока и Запада, хватао пун залет. Тачно на половини столећа које је за нама свет је очито био пред истим дилемама као и данас - изложен инструментима идеологизације и политичких обрачуна.

За тренутак, при крају прошлог века, учинило се да је наша цивилизације закорачила у нову еру без сукоба, скривања правих циљева и "прања руку" за непријатне и болне истине. Пао је Берлински зид, Хладни рат се завршио. Али, идила је кратко трајала. На размеђи два века, као да је пуцањ из стартног пиштоља позвао старе и нове политичке снаге да започну нову политичку игру. Светски меридијани нашли су се обавијени новом митолошком маглом и пропагандним димом, почела је да се губи представа о оном што се дешавало у прошлости. Кренуло је одмотавање клупка уназад, из почетка стидљиво и тихо, а како се све више корачало у овај миленијум све бучније и наметљивије, са јасним назнакама да се неће зауставити. Мета је двадесети век, његова историја и целокупна достигнућа.

Совјетски савез је поистовећен са нацистичком Немачком, створен је нови "мит о два чудовишта" - Хитлеру и Стаљину. Под диригентском палицом "великог ујака" са оне стране океана, у Европи је завладала права хистерија у стварању нове историје. Тако, по европарламентарцима, Други светски рат заправо није почео 1. септембра 1939, већ осам дана раније, 23. августа, када је у Москви потписан споразум између Рибентропа и Молотова. Најбучнији у стварању ревизионистичког мита о изједначавању Совјетског Савеза и фашистичке Немачке, били су политичари балтичких земаља и Пољске.

ИСТОВРЕМЕНО, док Европска унија дефинитивно закључује да је споразум Рибентроп - Молотов разлог за избијање крвавог рата, немо посматра јавно демонстрирање нациста. Пред њеним и очима васцелог света величају се нацистичке идеје у појединим државама, њеним чланицама. То европарламентарци ниједном речју не спомињу, а камоли да осуђују. Рекло би се да чак и охрабрују нацисте из летонског батаљона "Вафен" који годинама дефилују улицама Риге. Ником не сметају окупљања ултрадесничара, усташа који величају хрватске нацисте и њиховог вођу Анту Павелића. Не спомињу се чак ни прославе у Нарви у част преживелих нациста 20. естонске дивизије СС. Повампирење профашистичких идеја у Украјини и рехабилитацију доказаних ратних злочинаца нико не помиње.

Општа амнезија преплавила је и стари и нови континент када је реч о нацистичкој идеологији. Као да су сви заборавили чија се застава завијорила на Рајхстагу 1. маја 1945. и чија је армија ослободила Берлин? Никог не би требало да изненади ако ових дана, после руске интервенције у Украјини, сазнамо да је совјетска армија заправо окупирала немачку престоницу.

Позадина овог прекрајања историје има два извора који се у крајњој дистанци стапају у један. Први је прање руку свих држава које су биле укључене у збивања у мрачном периоду када је омогућено Хитлеру да са својим нацистима започне реализацију новог светског поретка и отима комад по комад Европе. И њихов допринос у страдању 60 милиона жртава да би се спречило стварање света по Фиреровој замисли. Те "срамне странице" у многим земљама Старог континента доиста постоје, а зато постоје и покушаји да се оне избришу, избаце из уџбеника, или што је могуће више, прекроје. Други је што су многи утицајни политичари тог времена били на одређени начин инволвирани у систем Трећег рајха.

Чињеница је да су савезници победили Хитлерову армаду али, судећи по ономе што догађало после Другог светског рата и што се догађа у савременом свету, нацизам није. Нацизам је још жив. Ономе коме је стало до историјске истине, може је пронаћи у историјским документима.

А та документа говоре да је стварање и раст Хитлеровог "трећег царства" финансирано из њујоршког Волстрита и лондонског Ситија. Основни мотив да се на Нирнбершком процесу суди немачким банкарима био је да упере прст на америчке и британске партнере и открију оне који су посредно финансирали нацистичку ратну машину. Тужилац на овом суђењу Волтер Џ. Роклер био је од првог дана под страховитим притиском. Укинули су му буџет за истрагу.

Услед недостатка сведока и умањења ресурса, Роклер је на крају био приморан да обустави истрагу, а његова истражна јединица је расформирана. Сви оптужени били су без таласања пуштени на слободу. Херман Абс из Дојче банке одмах је био постављен за економског саветника у Британској зони окупиране Немачке. Међутим, Роклер је сачувао документ из кога се види да је 13 америчких банака у потаји радило за Трећи рајх током Другог светског рата.

ИЗА ЗАТАШКАВАЊА извора нацистичког капитала, који је осмислила обавештајна служба Стејт департмента, били су главни финансијери америчких политичара, нарочито оних из Републиканске партије. Биле су то породице Рокфелер, Дипон, Буш, Вокер, Далс, Хариман и Кенеди. Оне су почетком прошлог века основале агресивне и бруталне монополе, картеле и друге организације које су контролисале све економске токове у Америци. Њихова перфидна и грабљива пракса донела им је надимак "пљачкашки барони са Волстрита".

После Великог рата, у време председниковања Тедија Рузвелта, Конгрес је донео екстремно строге антитрустовске, антикартелске и антимонополске законе. Пљачкашки барони су убрзо узвратили ударац и успели да убеде конгресмене да усвоје мало познати Веб-Померенов пропис, који је омогућавао да се пронађе рупа у закону и дозволи стварање америчких трустова и монопола, под условом да се то ради у иностранству. Због тог прописа бујица инвестиционог капитала изнесена је из Америке и тиме допринела великој економској кризи и краху 1929. године.

И "пљачкашки барони" кренули су на Немачку, која је била исцрпљена плаћањем огромне ратне штете у злату. И ту су се при руци нашле америчке породице, оне су позајмљивале Немцима новац, а заузврат узимале папире од вредности, акције у индустрији високе технологије и хемијским процесима. Иако је у то доба немачка валута била готово безвредна, немачке акције су биле веома вредне. То су најбоље осетили Рокфелер, Џ. П. Морган и породица Дипон.

Фото АП

Од самог уласка у Немачку "пљачкашки барони" су заиграли на карту младе нацистичке партије. Финансирали су Хитлера и његову партију, помагали му у зауздавању синдиката и комуниста. Када је Хитлер почетком тридесетих година преузео власт осећали су се као код куће. Тим пре што су нацисти допуштали, па и подстицали, постојање картела. Врхунац моћи "америчких барона" наступио је после Дизелдорфске конференција о патентима 1939. Завладали су светским тржиштем, овог пута преко патентних картела.

Када су нацисти прузели све полуге, друштво са Волстрита је 1933. испословало Закон о тајности швајцарских банака. То им је омогућило да преко акција у швајцарским банкама, које су поседовале деонице немачких банака, а ове су опет имале акције немачких компанија, контролишу комплетну привреду.

Мало је људи данас у Сједињеним Државама, уосталом и у остатку земаљске кугле, који знају да су родитељи или дедови тројице америчких председника, Кенедија и двојице из породице Буш, инвестирали у Хитлера. И колики је њихов улог у највећој светској катаклизми...

Кад се свему побројаном дода да је од 15.000 нацистичких ратних злочинаца, колико је по проценама живело у Америци, само тек неколико десетина и то веома благо кажњено, јасно је да ништа није случајно. Лов на нацисте је био најнеуспешнија акција у историји америчког Министарства правде. "Стари" нацисти су после рата постали нови нацисти, а њихово зло остало је прикривено акцијама на Волстриту.

КАРТЕЛИ НАБАВЉАЛИ НЕМЦИМА НАФТУ

КОЛИКА је била моћ ових америчких картела види се из једног извештаја који су британски обавештајаца 1944. упутили америчким колегама. У овој информацији пише да Далсов корпоративни картел, у сарадњи са другим америчким компанијама, међу којима је Рокфелерова, помаже Хитлеровој армији у набавци нафте, преко неутралних земаља. Када је Федерални истражни биро затражио од Министарства да подигне оптужницу против ових корпорација, уследила мала, готово симболична казна. Службеници министарства су доцније ту своју одлуку оправдавали претњом коју су добили од Далса да ако све оптужбе против њега и његових компањона не буду повучене, да неће испоручити нафту за "Дан Д", почетак савезниче инвазије на Француску и коначан обрачун са нацистима.

Препоручујемо

Друштво

0 4

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ЗАГРЕБ ОПТУЖБАМА БРИШЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА: Шта се крије иза "забринутости" Хрватских политичара за судбину Србије

27. 02. 2022. у 17:14

Друштво

3 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ОБНОВА СТАРЕ СЛАВЕ ЦРКВЕ: Век од добијања Томоса од Васељенске патријаршије за уједињење СПЦ

20. 02. 2022. у 18:00

Друштво

0 8

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ХИТЛЕР ХТЕО ДА ПО СВАКУ ЦЕНУ ЗАРОБИ ДРАЖУ: Шта је немачки генерал писао о рату у Југославији

06. 02. 2022. у 17:10

Друштво

0 7

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - КАКО ЈЕ КАРДЕЉ РАЊЕН ЗБОГ ЛИСИЦЕ: Шта се стварно дешавало у ловишту код Моровића пре шест деценија

30. 01. 2022. у 17:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације