ПОВЕЉА ЦАРА ФРАНЦА РУМИ: У регионалном Завичајном музеју представљен један од највреднијих експоната, цеховско писмо од хабзбуршког владара

С. Костић

07. 03. 2022. у 09:11

У Завичајном музеју у Руми отворена је изложба "Повеља цара Франца Првог румским занатлијама", на којој је представљен један од најзначајнијих и највреднијих експоната из историјске збирке овог музеја. То је рестаурирана царска повеља која је додељена румским занатлијама далеке 1818. године. Ову изложбу љубитељи уметности имаће прилику да погледају до краја марта.

ПОВЕЉА ЦАРА ФРАНЦА РУМИ: У регионалном Завичајном музеју представљен један од највреднијих експоната, цеховско писмо од хабзбуршког владара

Александра Ћирић и Снежана Јанковић / Фото С. Костић

Повеља која је изложена доказује да је Рума имала солидан привредни развој још почетком 19. века, да је важила за један од значајнијих занатских центара на територији тадашње Хабзбуршке монархије, истакла је на отварању изложбе председница Општине Рума Александра Ћирић.

- Царска привилегија додељивана је саморазвијеним и великим занатским центрима како би се подстакао даљи развој те привредне гране. У том периоду када је наш град добио овај сада вредни експонат, Рума је бројала преко 38 различитих занатлија, а од занатства је живело преко 1.200 становника тадашњег трговишта Руме. Ово је веома драгоцен експонат који има вишеструку вредност и значај у културном, историјском, уметничком, па и привредном смислу, јер говори свеобухватно о развоју Руме и њеном значају - рекла је Ћирићева.

Повељом цара Франца Првог 1818. године, којом је установљен Цех занатлијски у Руми, дефинисани су односи између шегрта и мајстора, како се постаје калфа, како се полаже за мајстора, која је чланарина. Може се рећи, као и данас када се улази у неко удружење, напоменула је ауторка изложбе, кустоскиња историчарка Снежана Јанковић.

- Повеља је писана на латинском језику, састоји се од 16 пергамент-листова у којима су дати чланови, одредбе по којима је радило тадашње занатско удружење. Повеља је значајна као историјски извор првог реда, где налазимо имена и презимена занатлија, и то 135 у мајсторском звању, а поред њих ту су и калфе и шегрти, јер је сваки мајстор имао по једног или двојицу калфи или шегрта. Ово је значајан број, јер је занатство било изузетно развијено у то време, значајна привредна грана која је гурала Руму напред и допринела њеном развитку - напоменула је Јанковићева.

МЕТАЛНА КУТИЈА

На изложби у Завичајном музеју изложена је и метална кутија у којој је Повеља цара Франца I румским занатлијама чувана током пута на Миленијумску изложбу у Будимпешти 1896. године, а захваљујући дигитализацији сви посетиоци изложбе у сали легата др Романа Соретића могу посредством екрана на додир детаљно да прелистају овај важан историјски документ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)

БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)

ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.

30. 12. 2025. у 20:45

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи

КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи

ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.

01. 01. 2026. у 12:31

Коментари (0)

2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - Не могу заборавити такве ствари