Друштво

ГЕРМАН СЕ ВРАТИО У ВЕЛИКУ ДРЕНОВУ: У месту где је провео детињство, 43. патријарху подигнут је споменик који ће бити освештан 27. марта

С. БАБОВИЋ

12. 03. 2022. у 09:34

СПОМЕНИК патријарху Герману (1898-1991), који је детињство провео у Великој Дренови код Трстеника, допремљен је у ово познато село крај Западне Мораве.

ГЕРМАН СЕ ВРАТИО У ВЕЛИКУ ДРЕНОВУ: У месту где је провео детињство, 43. патријарху подигнут је споменик који ће бити освештан 27. марта

Готово две године од покретања иницијативе о подизању обележја 43. поглавару Српске православне цркве, који је био на њеном трону од 1958. до 1990, споменик је довршен и постављен у центру села. Како је саопштено из Скупштине општине, биће освештан 27. марта, у оквиру традиционалне манифестације "У славу калема".

Обележје изливено у бронзи дело је познатог уметника, професора Драгољуба Драгана Димитријевића, који је радио и на споменику кнегињи Милици у центру Трстеника 2016.

- Споменик је висок три метра, изливен је у бронзи, материјалу који је трајан, са основном конструкцијом од нерђајућег челика - објашњава Димитријевић. - Патријарх је приказан у положају у којем дочекује људе, комуницира и благосиља их. Мени је то важно као вернику и као неком коме је Бог дао дар да то може да пренесе у дело.

Димитријевић каже да је рад на споменику био и "мука велика", али и "велико задовољство". Трудио се, вели, да дочара време у којем је патријарх живео, а било је најнезгодније за поглавара СПЦ - време комунизма.

Протојереј Мирослав Михајловић, старешина Цркве Христовог Вазнесења у Великој Дренови, наглашава да је постављањем споменика заокружен вишегодишњи напор парохије и Епархије.

- Пре три-четири године почели смо да градимо парохијски дом, који и у захтеву за грађевинску дозволу носи управо име "Патријарх Герман" - каже прота Михајловић. - Захвалност дугујемо свим људима у Одбору који је здушно радио овај посао. Споменик ће стајати као печат у вековима који су пред нама.

Патријарх је својим делом, како каже Герасим Атанасковић, председник локалног парламента, обавезао "завичајце" да му се на овај начин одуже. Иако је рођен у Јошаничкој Бањи, Моравци га, каже, доживљавају као својег.

Световног имена Хранислав Ђорић, будући патријарх Герман је основну школу похађао у Великој Дренови, где се још налази стара кућа у којој је живео, а школовао се и у Крушевцу. Богословску школу завршио је у Београду и у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Теолошком факултету у Београду 1942.године, а замонашио се у манастиру Студеница. Службовао је у Чачку, Миоковцима, Врчњакој Бањи, а од 1956. био епископ жички, док је за патријарха изабран две године касније. Приписују му се заслуге за обнову манастира Жича, Студеница, Лазарица, као и за добијање статуса заштићеног добра различитог нивоа за значајне храмове у СФРЈ.

Било је и оних који су га критиковали због наводне сарадње са комунистичким властима, док су поштоваоци његовог дела увек наглашавали да је СПЦ предводио у крајње незахвалним околностима.

СЕЛО СРПСКИХ ВЕЛИКАНА

ОСИМ по патријарху Герману, Велика Дренова са око 2.400 мештана позната је и као родно село књижевника Добрице Ћосића. Пореклом из овог места су и грађевински инжењер и министар у првој југословенској влади Добросав Ратајац, први доктор енолошких наука међу женама Вишња Ћосић, педагог др Родољуб Игњатовић, педијатар др Радослав Живић, као и Драгомир Ћосић, први доктор агрономских наука у Србији.