НАС 100 БРАНИЛО КАСАРНУ ОД ХИЉАДА БОЈОВНИКА: Поручник ЈНА Ане Михајлов, о пакленим данима у Славонском Броду, три деценије касније

БИО је октобар 1991. и већ сам месец дана био у логору хрватске војске у Славонској Пожеги када је дошла вест да пуштају Македонце на слободу ако нешто потпишу. Нас неколико заробљених припадника тадашње ЈНА из Славонског Брода већ смо били психички и физички убијени и пре него што сам кренуо у управну зграду колеге ми рекоше: "Потписуј Ане и бежи!" Нисам могао, кад сам видео какву ми ујдурму усташе смештају, да потпишем лажне изјаве против ЈНА и рекох себи: "Боље ти је да умреш".

Ане Михајлов / Фото Приватна архива

Срећом, некадашњи поручник ЈНА Ане Михајлов из Кочана, преживео је сва мучења у логорима хрватске војске, најпре у Славонском Броду, а потом у Славонској Пожеги и размењен три месеца касније у Шамцу, 10. децембра 1991. године. У исповести за "Новости" појашњава како су он и његови саборци заробљени 1991. док је био на служби у Славонском Броду. Септембра те године командовао је амфибијском четом у Инжињеријском понтонирском батаљону који је у том тренутку уместо 350 људи имао свега сто. Касарна је нападнута 13. септембра, а хрватске снаге бројале хиљаде војника. Ипак, он и његови саборци нису се дали пет дана.

- Команда Тузланског корпуса "пустила" нас је низ Саву. Обећавали су десант преко реке, да би нам после два дана јавили да нису у могућности да нам помогну - сећа се Михајлов.- Претпоследње наређење гласило је да уништимо све вишкове оружја и да се једним борбеним комплетом пробијемо до Команде удаљене неколико стотина метара. Када смо то урадили, под страшном ватром, и стигли у Команду на реци, гарави и искрвављени, из Тузле су наредили да се вратимо на претходне положаје.

Предаја инжињераца ЈНА је била драматична:

- Командант је предао нашу касарну после договора са Кризним штабом Славонске Пожеге, у коме су се Хрвати обавезали да ће пустити војнике након давања изјаве - сећа се Михајлов. - Са неколико војника обезбеђивао сам горњи спрат касарне када су усташе ушле и без речи почеле да бију разоружане, постројене официре у приземљу. Отворио сам ватру из калашњикова, а запуцао је и мој водник и неколико војника. Не бисмо се никад предали да се усташки официр није појавио на ходнику држећи пиштољ на слепоочници команданта!

Споменик жртвама у Босанском Броду и споменик генералу Славку Лисици / Фото Приватна архива

Хрватске снаге нису испоштовале обећање заповеднику касарне ЈНА да ће војници, са оружјем, бити пуштени после давања изјаве, него су пребачени у Полицијску станицу у Славонском Броду где су их малтретирали и батинали пуна четири дана. Хрвати су их потом пребацили у Славонску Пожегу, у павиљоне женског затвора.

- Био је неки ходник од 30 метара у Славонском Броду којим смо данима ишли на испитивање, само зато да би нас олош који се ту тискао, тукао. Када су четврте ноћи покушали да убаце бомбу у нашу ћелију у подруму и када је та бомба пукла са спољне стране, дошло је наређење да нас пребаце у Пожегу.

Тамо је Ане одбио да постане ВМРО Македонац!

У то време 1991. ВМРО је склопила договор са ХДЗ из Загреба да се македонски припадници ЈНА пусте из хрватских казамата ако се изјасне да су "бугарофили", а заузврат треба да потпишу изјаву да су распоређени у ЈНА да убијају Хрвате, нарочито цивиле. Да су добили команду да руше сакралне објекте, да краду, силују...

- Пошто сам то одбио, добио сам батине због којих се и данас будим усред ноћи - каже Ане. - Размењени смо три месеца касније у Шамцу. Уместо 80 имао сам 43 килограма, сломљену руку и затворено око.

Михајлов је потом готово годину дана био у ВРС, а потом се вратио у Македонију крајем 1992. Вратио се потом у РС у Босански Брод 2001. где је стекао породицу и углед међу Србима. Ане "нове битке" води већ 18 година, колико је дуго на челу Удружења преживелих логораша Босанског Брода:

- Ишчитао сам око 3.000 досијеа људи које су мучиле усташе у Броду, граду који је од маја до октобра 1992. био сабирни центар за све ухапшене Србе и заробљене војнике ВРС. Било је 10 логора и 450 мучитеља који као да су изучавали занат у католичкој инквизицији. У њима је на најзверскији начин убијено 208 цивила и 25 заробљених младих војника. У Броду је силован непокретни Србин у колицима, а Српкиње теране да седе на упаљеној рингли шпорета. Убијани су регрути ЈНА, а некима су врелим гвожђем кидали месо, или вадили зубе... А то су чинили углавном људи који су били у регуларној војној полицији хрватске војске.

Мост који је спајао два града срушен 1995. / Фото Приватна архива

Михајлов додаје да више од 400 злочинаца за које знају, а за које се сумња да су на територији Хрватске, није доступно. Хрватско правосуђе ниједног није ухапсило, а камоли процесуирало. Највећа казна којом је кажњен неки од шест пресуђених злочинаца је била 15 година. Ане истиче да Брођани свакако неће, док су живи, одустати од гоњења злочинаца, па макар то трајало и сто наредних година.

ИЖИВЉАВАЊЕ ПИЈАНИХ ХРВАТА

- СТРАШНО је било и док смо били у Славонској Пожеги. Увек када би хрватска војска претрпела губитке у сукобима на оближњем Псуњу и Папуку проваљивали би у затвор да бију логораше. И поједини стражари који су нас чували били су преплашени, и они су се ужасавали тих пијаних звери.

ДЕЛ ПОНТЕОВА ОСТАЛА НЕМА

У ДОКУМЕНТАЦИЈИ која је послата тадашњој хашкој тужитељки Карли дел Понте поименце су наведена имена убијених у Босанском Броду од 8. маја до 6. октобра 1992. када је град ослобођен, и да је до темеља опљачкано 17 великих фирми, укључујући и Рафинерију. Све српске куће су запаљене. Дел Понтеова је на све ово остала нема.

Препоручујемо

Регион

2 0

ОДБРАНА ТРАЖИ СЛОБОДУ ЗА ДРАГАНА ВИКИЋА: Оптужен за смрт заробљених војника ЈНА у Сарајеву, до сада пронађена тела само две жртве

18. 02. 2022. у 17:56

Друштво

0 0

ЗВЕРСКИ МУЧИО 14 ВОЈНИКА ЈНА, ЈЕДНОГ УБИО: За злочин оптужен Албанац припадник Зенги, адвокати негодују због спорости процеса

17. 02. 2022. у 17:21

Друштво

1 5

САЊАМ КАКО ГРЛИМ МРТВЕ ДРУГОВЕ НА КОРАНСКОМ МОСТУ: Пуковник Боро Ерцеговац о одбрани "Логоришта" 1991, пробоју и бици са хрватским зенгама

17. 01. 2022. у 12:00

Друштво

3 36

КАДА СУ ПРАВИЛИ МИТРАЉЕЗ, СЕТИЛИ СЕ МЕНЕ: Исповест генерала Милорада Ступара - први пут јавно о војевању, пензионисању, јачању ВС

20. 12. 2021. у 11:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације